За 14 година животни стандард грађана земље драстично је побољшан, а српска економија је подигнута из пепела и постала једна од најбрже растућих у Европи, уз рекордне плате, пензије, БДП, инвестиције, девизне резерве.
Проф. др Михајло Рабреновић скенира економију Србије пре 14 година и данас.
- Проф. др Михајло Рабреновић оцењује да је Србија за 14 година знатно подигла животни стандард, уз рекордне плате, пензије, БДП, инвестиције и девизне резерве.
- Наводи да је просечна плата порасла са 366 евра пре 2012. на 1.034 евра у 2026, док су у првих седам месеци 2026. зараде реално биле веће за 8,5 одсто.
- Истиче и стабилан курс динара, као и око 38 милијарди евра страних директних инвестиција од 2013. до 2024.
Бројке говоре
Проф. др Михајло Рабреновић, стручњак за државну управу, објашњава за Курир да је, када се говори о економском путу Србије од 2012, најважније питати шта се променило у животу људи: колика им је плата и пензија, могу ли да планирају трошкове и да ли се у њиховом месту отварају нове прилике.
Бројке помажу да на то одговоримо. Србија је током овог периода ојачала економску основу.
Повећана су примања, привучене инвестиције и порасле финансијске резерве. То је створило више простора и за помоћ становништву и за улагање у будућност. Напредак, ипак, није подједнако стигао до сваке породице и сваког краја и то је разумљиво.
Важно је нагласити да овај пут није пређен у мирним околностима: корона је прекидала производњу и кретање људи, ратови и сукоби реметили су светску трговину, а енергетска криза повећавала трошкове привреде и домаћинстава.
Развојем је требало управљати тако да се истовремено чувају здравље, радна места и снабдевање. И отпорност у таквим условима део је резултата – објашњава наш саговорник.
У првих седам месеци 2026. просечне зараде, када се одбије раст цена, биле су веће за 8,5 одсто него годину дана раније.
Дакле, раст је био већи од инфлације и повећао је куповну моћ. Побољшан је и однос просечне зараде и потрошачке корпе.
То је показатељ напретка, али неки зарађују мање од просека, а трошкови свих породица природно нису исти.
Инфлација је у последње време била умеренија него у годинама највећих поскупљења, док су зараде брже расле – говори проф. Рабреновић и подсећа на велики раст пензија, али и да су пензионери својевремено поднели највећи терет привременог смањења пензија током финансијског прилагођавања.
ЦЕХ КОЈИ СУ ПЛАТИЛИ СВИ ГРАЂАНИ: Блокаде нанеле велику штету
Рабреновић наглашава да је економски живот трпео последице због дуготрајних блокада, јер су блокаде факултета нарушавале редовност наставе и испита, а блокаде путева отежавале одлазак на посао, испоруку робе и свакодневно кретање.
Цену изгубљеног времена често плаћају и људи који у политичким акцијама уопште не учествују.
Охрабрује што се и међу некадашњим тзв. блокадерима чују гласови који преиспитују да ли су блокаде донеле више штете него користи.
Право на протест прати одговорност према туђем раду, учењу и кретању.
Стабилан курс није само тема за банкаре, јер породици која прима плату у динарима, а отплаћује кредит везан за евро, нагло слабљење динара повећало би рату без новог задуживања, објашњава наш саговорник:
Током 2025. промена курса динара према евру износила је 0,3 одсто. Предвидивост олакшава планирање и грађанима и предузећима – оцењује Рабреновић.
Додаје да је од 2013. до 2024. у Србију кроз стране директне инвестиције уложено око 38 милијарди евра, а 2024. прилив је достигао 5,2 милијарде.
Улагања могу донети опрему, технологију, обуку и приступ новим тржиштима. Корист се шири и на домаће добављаче, превознике и услуге. Следећи задатак је да инвестиције доносе што квалитетнија радна места, боље плате и више посла домаћим предузећима, уз одговорност према животној средини. Инвестициони кредитни рејтинг је поверење које треба чувати одговорним управљањем – истиче професор.
Конкретне мере
Рабреновић наглашава да је политичко лидерство Александра Вучића имало важну улогу у постављању инвестиција и инфраструктуре међу развојне приоритете.
Трајност резултата зависи и од тога да институције планове спроведу добро и на време. Србија је створила снажнију економску основу, а сада је најважније да је људи осете у сигурнијем животу. Смисао развоја је и у слободи да човек бира, планира и не живи стално у страху од сутрашњег дана. Економски раст вреди када поправља свакодневни живот.
Пут до села, лек за пацијента, боља школа и посао за младог човека конкретна су мера уложеног новца. Развој је најуспешнији када истовремено решава данашњи проблем и отвара више могућности за сутра – закључује саговорник Курира.