Од плетења ивањског цвећа до великих сабора и литија, јул је један од најбогатијих месеци када су у питању православни празници и народни обичаји
Јул је један од најбогатијих месеци у години када је реч о великим православним празницима, крсним славама и сеоским заветинама. Од Ивањдана до Огњене Марије, широм Србије организују се литије, сабори, вашари и породична окупљања која чувају вековну традицију.
Многи од ових дана имају посебно место у народним веровањима, а поједини се сматрају толико важним да се тада не обављају тешки послови нити започињу велики радови у пољу.
Ивањдан – празник цвећа и старих обичаја
Први велики празник у јулу јесте Ивањдан, који се обележава 7. јула, на дан рођења Светог Јована Крститеља.
У многим крајевима Србије и данас се одржао обичај плетења венчића од ивањског цвећа и лековитог биља, који се потом каче на улазна врата домова као симбол здравља, среће и заштите. Ивањдан је и честа крсна слава, али и једна од најраспрострањенијих сеоских заветина.
Петровдан окупља породице и села широм Србије
Један од највећих летњих празника свакако је Петровдан, који се слави 12. јула.
Овим даном завршава се Петровски пост, а широм земље организују се сабори, вашари и црквене свечаности. Петровдан је међу најчешћим славама у Србији и заузима посебно место у народном календару, јер се верује да управо тада почиње најтоплији део лета.
Дан касније, 13. јула, обележава се Павловдан, празник посвећен Дванаесторици апостола, који се у појединим крајевима такође прославља као породична слава или заветина.
Свети Прокопије и летњи Аранђеловдан
Свети Прокопије, који се обележава 21. јула, спада међу такозване огњевите свеце. Посебно га поштују земљорадници, а бројна села управо њега славе као свог заштитника.
Према народном веровању, на овај дан не би требало обављати тешке послове како би се домаћинство заштитило од непогода и невремена.
Пет дана касније, 26. јула, обележава се Сабор Светог архангела Гаврила, познат и као летњи Аранђеловдан. Овај празник нарочито је значајан у појединим деловима Србије, где се традиционално организују црквени сабори и народне светковине.
Огњена Марија – један од најпоштованијих празника у народу
Крај јула обележава Огњена Марија, која се слави 30. јула и представља један од најважнијих дана у српској традицији.
У народу постоји веровање да на Огњену Марију не треба радити тешке послове, посебно у пољу, како би се избегле непогоде, пожари и удари грома. Због тога бројне породице и села овај празник обележавају са посебним поштовањем.
Ови празници представљају спој православне вере, народних обичаја и локалних традиција које се у многим крајевима Србије преносе с генерације на генерацију и данас остају важан део идентитета и заједништва.
Извор:24 седам