У самом срцу Бољевца, више од 160 година, Храм Светог пророка Илије представља духовно средиште града, сведока његовог развоја и једно од најзначајнијих културних добара Црноречја.
Његова историја почиње средином 19. века, када је, након пресељења седишта парохије из Илина у Бољевац 1854. године, тадашњи парох Милија Петровић покренуо иницијативу за изградњу новог храма. Подизање цркве омогућили су заједничким прилозима мештани Бољевца, Илина, Добрујевца, Доброг Поља, Оснића, Валакоња, Мирова и Малог Извора.
Храм је изграђен и живописан 1861. године, у време владавине кнеза Михаила Обреновића, док је свечано освећење обављено 20. јула 1863. године, када га је освештао епископ неготински Евгеније. Од тада до данас непрекидно је место молитве и окупљања верника.
Грађен у барокном стилу, по узору на београдску Саборну цркву, храм плени својом архитектуром, препознатљивом куполом и богато резбареним иконостасом са коринтским стубовима и архијерејским троном. Посебну уметничку вредност представљају живопис и иконостас, које су осликали Милија Марковић и његов син Никола, ученик знаменитог српског сликара Стеве Тодоровића.
На сводовима храма осликане су сцене из живота Христовог, међу којима су „Крштење Христово“, „Прича о удовичиној лепти“ и „Милостиви Самарјанин“, док се на западном зиду налазе композиције „Рај“ и „Визија пакла“. О богатом историјату храма сведочи и натпис изнад средишњег портала, који бележи време његове изградње и људе заслужне за његово подизање.
Због свог историјског, архитектонског и уметничког значаја, Храм Светог пророка Илије проглашен је 15. маја 1980. године спомеником културе и налази се под заштитом Завода за заштиту споменика културе.
Поред богате историје, храм и данас има значајну улогу у духовном животу верника. Сваког петка у њему се служи Акатист Пресветој Богородици, а посебно место заузима репродукција чудотворне иконе Пресвете Богородице Млекопитатељнице. Ова икона, чији се оригинал налази у испосници Светог Саве у Кареји на Светој Гори, у бољевачки храм донета је трудом и прилозима Православног братства „Свети пророк Илија“ и једног анонимног приложника из Бољевца.
У црквеној ризници чувају се драгоцене богослужбене књиге, старо ковано Јеванђеље, круне за венчање и други литургијски предмети који сведоче о дугој духовној традицији овог краја.
Више од једног и по века након изградње, Храм Светог пророка Илије остаје не само место богослужења, већ и један од најпрепознатљивијих симбола Бољевца – чувар вере, историје и културног наслеђа који повезује прошлост са садашњим и будућим генерацијама.