У Србији су од почетка сезоне надзора, 1. јуна 2026. године, до 13. септембра регистрована укупно 43 случаја оболевања од грознице Западног Нила, од којих је чак 40 било са неуроинвазивним обликом болести, показују најновији подаци Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“.
Случајеви су регистровани на територији 10 округа. Највише оболелих има у Београду, где је забележено 14 случајева, док је у Јужнобачком округу регистровано девет.
Пет случајева забележено је у Шумадијском и пет у Јужнобанатском округу, четири у Средњобанатском, два у Севернобанатском, док су по један случај пријавили Западнобачки, Расински, Браничевски и Поморавски округ.
Међу оболелима је 28 мушкараца и 15 жена, а просечна старост оболелих износи 66,6 година.
Болест коју преносе комарци
Грозница Западног Нила је сезонско вирусно обољење које се на људе најчешће преноси убодом зараженог комарца. Главни вектор у Србији је комарац врсте Culex pipiens, који је широко распрострањен и у урбаним и у руралним срединама.
Сезона преношења вируса у Србији најчешће траје од јуна до новембра, а највећи број оболелих обично се региструје током августа и септембра.
Вирус се од заражене особе не преноси уобичајеним контактом са другим људима. Комарци се заражавају приликом убода инфицираних птица, а потом вирус могу пренети човеку.
Према подацима „Батута“, око 80 до 90 одсто заражених нема никакве симптоме. Код око 10 до 20 одсто инфицираних може се јавити обољење налик грипу, са повишеном температуром, главобољом, малаксалошћу и боловима у мишићима и зглобовима.
Мање од једног процента заражених развија тежак, неуроинвазивни облик болести, који може захватити централни нервни систем и довести до менингитиса, енцефалитиса или акутне флакцидне парализе. Међу симптомима су јака главобоља, укочен врат, поремећај свести, дезоријентисаност, тремор, конвулзије, слабост мишића и парализа.
Вирус присутан широм Европе
Према најновијем недељном извештају Европског центра за превенцију и контролу болести (ECDC), закључно са 10. септембром, у Европи је идентификовано 161 подручје захваћено вирусом Западног Нила у 15 земаља.
Укупно је пријављено 1.285 локално стечених инфекција код људи. Највише случајева регистровано је у Италији, Грчкој и Шпанији, док је Србија у том извештају имала 37 пријављених случајева, што одражава ранији пресек података од најновијег извештаја „Батута“.
ECDC и EFSA су у септембарском извештају оценили да је 2026. година у Европи обележена интензивном циркулацијом вируса. Према подацима закључно са 3. септембром, у Европи је било пријављено 1.086 локално стечених случајева и 61 смртни исход.
Како се заштитити?
„Батут“ препоручује грађанима да, посебно током боравка на отвореном, предузму мере заштите од убода комараца.
Препоручује се:
- коришћење репелената на откривеним деловима тела;
- ношење светле, комотне одеће дугих рукава и ногавица;
- избегавање боравка на отвореном у сумрак и зору, када су комарци најактивнији;
- постављање заштитних мрежа на прозоре и врата;
- коришћење клима-уређаја, где је могуће;
- избегавање подручја са великим бројем комараца;
- редовно уклањање стајаће воде из саксија, посуда, канти, буради и других предмета у којима комарци могу да положе јаја.
Посебно је важно да се спречи стварање малих водених површина у двориштима и око кућа, јер управо таква места могу представљати погодна станишта за размножавање комараца.
Уколико се након убода комарца појаве симптоми који могу указивати на тежи облик инфекције, нарочито jaka главобоља, укочен врат, поремећај свести, дезоријентисаност, слабост мишића или конвулзије, потребно је одмах потражити медицинску помоћ.