Веселин Петровић тврди да су „грађани извршили притисак“ на Сланачком путу и захтевали долазак начелника Комуналне милиције. Међутим, на снимку који је сам објавио у првом плану је управо Петровић, који инсистира, наређује?!?! да комунални милицајац телефоном позове свог надређеног. Све се догађа у тренутку када су на друштвеним мрежама изнете озбиљне оптужбе управо на рачун „Лутајућег репортера“.
Прича о Веселину Петровићу, познатом као „Лутајући репортер“, добила је нови наставак, а овог пута материјал за нова питања понудио је управо он.
Петровић је на свом налогу објавио снимак са Сланачког пута уз тврдњу да су „грађани извршили притисак“, након чега су, како наводи, из саобраћаја искључени камиони панчевачких регистарских ознака на којима је исписано „Бедем“.
Међутим, снимак који прати његову објаву отвара сасвим другачије питање – где су ти грађани који су, према Петровићевој верзији догађаја, извршили притисак?
Пише „грађани захтевали“, а на снимку Петровић инсистира да милицајац зове шефа
„Грађани су од комуналних милицајаца захтевали да на лице места дође Дарко Дујковић, један од начелника Комуналне милиције Града Београда“, написао је Петровић.
На снимку, међутим, у првом плану није маса незадовољних грађана која нешто захтева, већ Петровић који инсистира да комунални милицајац телефоном позове свог надређеног и да он дође на лице места.
Оно што је у објави представљено као захтев „грађана“ на самом снимку изгледа као Петровићев лични захтев упућен службеном лицу.
Разлика није безначајна. Једно је известити да грађани нешто захтевају, а сасвим друго сопствени захтев представити као став окупљених грађана.
Посебно је споран и начин на који се Петровић опходи према комуналном милицајцу, инсистирајући да службеник поступи онако како му он налаже и позове конкретног надређеног.
Ко је Петровићу дао овлашћење да командује службеним лицима?
Петровић се представља као новинар, али новинарска легитимација, чак и када је неко поседује, не даје право њеном власнику да одређује комуналном милицајцу кога ће позвати, када ће то учинити и који његов надређени мора да изађе на терен.
Посао новинара је да пита, сними, провери и извести јавност. Службене радње спроводе надлежни органи.
У својој објави Петровић читав догађај додатно драматизује тврдњом да је претходно „покушано да камионом буде угрожен новинар портала Палилула Инфо/Лутајући Репортер“, односно он сам.
„Ако је новинар угрожен зато што снима и извештава, ово захтева хитну истрагу надлежних органа“, написао је.
Тако се Петровић у истој причи појављује као извештач са терена, активиста који захтева поступање службених лица и наводна жртва догађаја о којем потом сам извештава.
Одакле „грађани“ у причи?
Петровић даље тврди да су „грађани због свега блокирали пролаз камионима“.
Управо због тога његов снимак заслужује посебну пажњу.
Ако су грађани извршили притисак, захтевали долазак начелника и блокирали пролаз камионима, очекивало би се да снимак којим се таква тврдња поткрепљује јасно покаже њихово деловање.
Уместо тога, у центру догађаја поново је „Лутајући репортер“.
Због тога се поставља питање да ли Петровић сопствено деловање покушава да представи као шири грађански бунт и тако му да значај који оно само по себи нема.
Од камиона до „вишемилионске противправне користи“
Петровић се ту није зауставио.
У наставку објаве говори о наводном незаконитом насипању, „огромној дивљој депонији“, стотинама камиона и парцелама у јавној својини.
Позивајући се на информације са терена, тврди да приватна лица наводно наплаћују око 7.000 динара по камиону за одлагање шута, земље и грађевинског отпада, да би потом изнео претпоставку да би то могло указивати на „вишемилионску противправну имовинску корист“.
„Ко стоји иза свега и ко штити оне који годинама насипају Милићево брдо?“, пита Петровић.
Тешке оптужбе и велике цифре поново су, дакле, усмерене према другима.
[27.8.2026. 13:19] Гаги: Али тајминг ове нове „афере“ посебно је занимљив, јер долази управо након што су на друштвеним мрежама почела да се постављају веома непријатна питања самом Петровићу.
Николина отворила причу о „Лутајућем репортеру“
Николина Капларевић претходно је објавила низ тешких оптужби на рачун Петровића, називајући га „лажним новинаром“, „лажним екологом“ и „лажним борцем за правду“.
Капларевићева тврди да Петровић није члан ниједног новинарског удружења, а потом је изнела много озбиљнију тврдњу – да на територији општине Палилула, у насељу Милићево брдо, наводно гради објекат од око 500 квадратних метара без грађевинске дозволе.
Према њеним наводима, грађевинска инспекција стопирала је радове, али је градња настављена.
Уз објаву су постављене фотографије великог објекта у изградњи, као и прилаза преко којег је постављена црвено-бела трака.
Тиме је отворено питање које посебно добија на тежини имајући у виду да се управо Петровић јавно бави наводним неправилностима на Милићевом брду и од других тражи дозволе, документацију и одговоре.
Човек који тврди да га познаје поменуо 32.000 евра
После објаве Капларевићеве огласио се и Далибор Новаковић, који тврди да Петровића лично познаје.
„Ова девојка је написала истину од првог до последњег слова овог поста! Знам јер нажалост знам овог бедника“, написао је Новаковић.
Потом је Петровићу јавно поставио још озбиљније питање:
„Нека Веселин каже да ли је истина да је на руке једном приликом узео 32.000 евра за изазивање хаоса у Србији!? Толико је узео само једном, а ко зна колико је још узео!“
На другом налогу потом су објављени снимци Петровићевог поступања према камионима уз тврдње да их зауставља и наводно скида регистарске таблице, због чега је отворено питање на основу каквог овлашћења би могао да предузима такве радње.
Да ли се новом афером скреће пажња са Петровића?
Управо у тренутку када су се појавиле озбиљне оптужбе на његов рачун, Петровић покушава да фокус јавности поново пребаци на друге – овога пута на камионе, Комуналну милицију и наводне милионске послове око насипања Милићевог брда.
Проблем је, међутим, што снимак који је сам објавио не потврђује убедљиво верзију догађаја коју пласира у тексту. Док тврди да су „грађани извршили притисак“ и захтевали долазак начелника Комуналне милиције, на снимку је управо Петровић тај који инсистира да службеник позове свог надређеног.
Због тога се отвара питање да ли је нова прича са Сланачког пута заиста спонтана реакција грађана или покушај да се, у тренутку када се преиспитују Петровићеви сопствени послови и поступци, пажња јавности преусмери на нову аферу и нову мету.
Посебно је упадљиво то што Петровић, уместо одговора на тврдње које су претходних дана изнете о њему, наставља да износи нове оптужбе на рачун других и себе истовремено представља као угроженог новинара и борца против наводних незаконитости.
У том контексту, питање више није само шта се заиста догађа са камионима на Сланачком путу, већ и колико верно Петровић јавности приказује догађаје чији је непосредни учесник.
нсузиво.рс