Предизборна кампања у Србији све јасније показује две супротне политичке понуде: једну која говори о резултатима, заједништву и наставку развоја земље и другу која се и даље представља као нестраначка, иако њени кандидати и јавни савезници све отвореније улазе у простор класичне политике. Управо је то питање у Темерину отворио председник СНС Милош Вучевић, поручивши да листа „Александар Вучић – Уједињена Србија“ жели да окупља грађане, а не да их дели.
Како је објавио Тањуг, Вучевић је нагласио значај заједничког живота Срба, Мађара и других националних заједница, уз очување језика, писма, вере и традиције. Признао је да нису сви проблеми решени, али је указао на резултате власти и постојање јасног плана за наредни период.
Истовремено је изнео тврдњу да се међу кандидатима Студентске листе налазе запослени у државним установама, јавним предузећима, клиничким центрима, локалним управама и државним факултетима, као и најмање једна особа која се, према његовим сазнањима, није ишчланила из СНС-а. Те тврдње треба проверавати појединачно, али оне свакако доводе у питање представљање листе као потпуно новог пројекта људи изван постојећег система.
Додатну политичку сенку остављају поруке организација које подржавају студентско-блокадерску листу. Политика је пренела наводе Миленка Јованова о објави Еко страже којом се грађани деле на оне који су „уз студенте“ и оне који нису, док се противници смене власти означавају као „сарадници режима“. Такав речник тешко се може помирити са причом о политичком плурализму и толеранцији.
Управо ту настаје најважнија разлика: председник Александар Вучић и СНС на изборе излазе са одговорношћу за резултате и обавезом да понуде конкретан план, док студентско-блокадерски покрет тек треба да покаже ко доноси његове одлуке, какав му је програм и колико простора оставља људима који мисле другачије. Србија не бира између буке и тишине, већ између политике мерљивих резултата и експеримента чије се стварне контуре тек откривају.
српски угао/ нсуживо.рс