Данас је понедељак, 19. октобар. Подсетите се догађаја који су кроз историју обележили овај датум…
1216 – Умро је енглески краљ Џон Без Земље, млађи син Хенрија II , који је 1215. морао да попусти у сукобу с племством и потпише Велику повељу слобода („Магна карта“).
1745 – Умро је енглески писац ирског порекла Џонатан Свифт, један од најоштријих сатиричара у европској литератури и значајна личност у политичком и јавном животу Лондона („Гуливерова путовања“, „Прича о бурету“, „Сукнарева писма“).
1812 – Наполеонове трупе су почеле повлачење из Москве.
1813 – Окончана је „Битка народа“ код Лајпцига у којој су уједињене војске више европских држава, предвођене Русијом, Пруском и Аустријом поразиле Наполеона и присилиле га да се повуче преко Рајне.
1841 – Рођен је црногорски краљ, војсковођа и писац Никола I Петровић Његош. Током његове владавине (1860-1918) Црна Гора је водила ослободилачке ратове и стекла медјународно признање и знатно проширење територије (Берлински конгрес 1878). У новембру 1918. Велика народна скупштина у Подгорици збацила га је са власти и прогласила присаједињење Црне Горе Краљевини Србији. Умро је у Француској 1921. Посмртни остаци краља Николе и краљице Милене пренети су у земљу у октобру 1989. и сахрањени у Цетињу. Писао је драме и песме, од којих су најпознатије драма у стиховима „Балканска царица“ и патриотска песма „Онамо, ‘намо“.
1864 – Рођен је француски хемичар и индустријалац Огист Лимијер, који је са братом Лујем направио прву филмску камеру. Браћа Лимијер су открили поступак снимања у природним бојама и у париској кафани „Гран кафе“ приредили 28. децембра 1895. прву филмску представу у свету („Улазак воза у станицу“, „Радници излазе из фабрике“).
1872 – У Новом Јужном Велсу у Аустралији нађен је „Холтерманов грумен“, плоча шкриљца тежине 235,14 килограма, у којој је било 82,11 килограма злата, највећа количина која је досад пронађена.
1875 – Умро је енглески физичар Чарлс Витстон, пионир телеграфије. Пронашао је метод за одређивање електричног отпора („Витстонов мост“) и истраживао електрицитет, светлост и звук.
1915 – Русија и Италија су у Првом светском рату објавиле рат Бугарској, која је поред проглашења неутралности, напала српску војску 6. октобра и тиме се прикључила Централним силама.
1918 – У Загребу је у Првом светском рату Народно веће Срба, Хрвата и Словенаца донело Декларацију о уједињењу свих Јужних Словена у једну државу.
1932 – У Београду је отворен Коларчев народни универзитет, задужбина Илије Милосављевића Коларца, који је у ту сврху тестаментом завештао око 50.000 дуката. Зграду Коларчевог универзитета је пројектовао српски архитекта Петар Бајаловић.
1935 – Лига народа увела је санкције против Италије због инвазије на Етиопију.
1937 – Умро је новозеландски физичар енглеског порекла Ернест Ратерфорд, добитник Нобелове награде за хемију 1908, један од утемељивача модерне атомске теорије. Открио је три типа радијације које је назвао алфа, бета и гама зрацима.
1938 – Умро Арсен Карађорђевић, син кнеза Александра Карађорђевића.
1954 – Закључен је англо-египатски споразум о повлачењу британских трупа из зоне Суецког канала у року од 20 месеци.
1964 – У удесу совјетског авиона „Иљушин-18“, који се срушио на Авали, погинули су сви путници међу којима је била шесточлана делегација совјетске армије са маршалом Сергејем Бирјузовом на челу. Делегација је упућена у Београд да би учествовала у прослави 20-годишњице ослобођења Београда.
1984. – Припадници пољске службе безбедности („ескадрони смрти“) киднаповали су варшавског свештеника Јежи Попјелушка и након мучења бацили га у вештачко језеро крај Влоцлавека. Јавни процес убицама на челу с функционером службе безбедности Гжегожом Пјотровским 1985. одиграо је значајну улогу у процесу распадања комунистичког режима у Пољској.
1986 – Председник Мозамбика Самора Машел и 30 његових пратилаца погинули су у авионском удесу у близини границе са Јужном Африком.
1994 – У експлозији бомбе, коју је у градском аутобусу у Тел Авиву активирао бомбаш-самоубица, погинуле су 22 и рањено више од 40 особа.
1999 – У Паризу је у 97. години умрла француска књижевница Натали Сарот, зачетник новог француског романа („Тропизми“, „Портрет непознатог“, „Златно воће“).
2000 – Међународни суд за ратне злочине у Руанди осудио је бившег премијера те земље Жана Камбанду на доживотни затвор због геноцида почињеног 1994, када је убијено око пола милиона припадника племена Тутси и Хуту.
2001 – Најмање 350 људи настрадало је када је пренатрпани брод, који је превозио ирачке емигранте, на путу од Суматре ка Аустралији потонуо у близини Јаве.
2002 – На референдуму у Ирској прихваћен је уговор из Нице о проширењу Европске уније за 12 нових чланица. На претходно одржаном референдуму 7. маја 2001. овај уговор је одбило 54 одсто гласача.
2003 – Умро је Алија Изетбеговић, бивши председник Босне и Херцеговине и дугогодишњи лидер Странке демократске акције (СДА).
2003 – Мисионарка Мајка Тереза проглашена је блаженом. Чин беатификације обавио је папа Јован Павле Други пред више од 150 хиљада верника на Тргу Светог Петра у Ватикану.
2005 – У Багдаду је почело судјење свргнутом ирачком председнику Садаму Хусеину и још седморици његових сарадника, због убиства више од 140 шиита у селу Дуџаил, северно од Багдада.
2007 – Уставна Скупштина Црне Горе усвојила је двотрећинском већином највиши правни акт државе. Уставом се у службену употребу у Црној Гори први пут и формално уводи црногорски језик, а у употреби су и српски, босански, албански и хрватски језик.
2008. – Умро је Сије Дјин, ветеран кинеске кинематографије и познати критичар ултра левичарске културне револуције. Најпознатији је по трилогији филмова о жртвама културне револуције 1966-1976, кад су милиони људи, осумњичени за противљење комунистичком режиму, били прогањани.
2016 – Индонезија је добила закон којим је одоборена хемијска кастрација за педофиле.
2016 – Умрла Милка Цанић, српски лектор и супервизор (стручни консултант) популарног српског квиза ТВ Слагалица.
2022 – Светска здравствена организација је упозорила на повећани број епидемија болести које се преносе водом што утиче на несташице вакцина против колере и препоручила привремено коришћење само једне дозе ове вакцине, уместо две, како је уобичајено.
Извор: b92.net