Данас је недеља, 14.јун. Подсетите се догађаја који су кроз историју обележили данашњи датум…
Светски дан добровољних давлаца крви.
1645 – У грађанском рату у Енглеској снаге парламентариста под вођством Оливера Кромвела и Томаса Ферфакса поразиле су код Нејзбија ројалисте под вођством принца Руперта од Палатинејта (оф the Палатинате).
1777 – Конгрес САД је прихватио, као званичну, државну заставу „звезда и пруга“ која се осавремењена, користи и данас.
1789 – Енглески капетан Вилијам Блајт са 18 присталица, после драматичног путовања и више од 3.500 пређених миља, стигао је на острво Тимор близу Јаве. Блајт је 48 дана раније остављен у водама Тахитија пошто се посада брода „Баунти“ побунила и преузела команду над бродом.
1798 – Рођен је чешки историчар и политичар Франтишек Палацки, вођа чешког препорода у 19. веку. Као лидер Федералистичке странке залагао се, у складу са својом идејом аустрославизма, за федеративно преуређење Аустро-Угарске.
1800 – Наполеон Бонапарта поразио је аустријске трупе у пресудној бици код Маренга у Италији.
1811 – Рођена је америчка књижевница Херијет Елизабет Бичер Стоу, борац за женска права и ослобађање црних робова, аутор романа „Чича Томина колиба“.
1837 – У Напуљу је умро италијански писац Ђакомо Леопарди, највећи лирски песник италијанског романтизма и један од најзначајнијих песника европске поезије 19. века („Силвији“, „Дијалози и есеји“ „Зибалдон“, дневник „Мисли“).
1894 – Рођена је Љубица Јанковић, етномузиколог, сарадница Етнографског института Српске академије наука и уметности и чланица више међународних установа за изучавање народне културе. Са сестром Даницом издала је књигу „Народне игре“ у седам томова.
1900 – Хаваји су званични припојени САД.
1904 – Умро је писац и лекар Јован Јовановић Змај, једна од најмаркантнијих личности српског друштва у другој половини 19. века. Борац за национално и политичко ослобођење, члан Српске краљевске академије и драматург Народног позоришта у Београду (1890-98), најпознатији је као дечији песник и аутор елегичних личних исповести („Ђулићи“ и „Ђулићи увеоци“).
1924 – Rođen je pisac Vladimir Aleksejevič Solouhin, koji je u rusku književnost uveo nefabularnu prozu slobodne kompozicije („Kako ispiti sunce“, „Živeti na zemlji“).
1928 – Umrla je Emelin Pankherst, britanska sufražetkinja, osnivač Socijalno-političke unije žena (1903). Organizovala je brojne mitinge i demonstracije za žensko pravo glasa zbog čega je osam puta bila u zatvoru.
1928 – Rođen je argentinski političar i revolucionar Ernesto „Če“ Gevara. Kao beskompromisni borac za pravdu stekao je veliku popularnost, posebno među mladima. Učestvovao je u Kubanskoj revoluciji i bio ministar u Kastrovoj vladi (1961-65). U novembru 1966. postao je lider gerilaca u Boliviji, a u oktobru naredne godine zarobljen je i ubijen.
1936 – Umro je ruski pisac Maksim Gorki. Imao je značajnu ulogu u političkom i kulturnom životu sovjetske Rusije i smatra se osnivačem socijalističkog realizma u ruskoj književnosti („Makar Čudra“, „Mati“, „Na dnu“).
1940 – Zastava sa kukastim krstom podignuta je na Ajfelovoj kuli dok su trupe nacističke Nemačke u Drugom svetskom ratu ulazile u centar Pariza.
1941 – Predsednik SAD Frenklin Ruzvelt naredio je zamrzavanje imovine Nemačke i Italije u Americi.
1946 – Umro je škotski pronalazač Džon Logi Berd, koji je 1923. izveo prvi prenos TV slike, a 1928. prvi prekookeanski TV prenos između Londona i Hortsdejla u SAD.
1962 – У Паризу је основана Европска организација за истраживање свемира.
1966 – Ватикан је објавио аболицију на Индекс забрањених књига. Попис дела које по црквеној забрани католички верници нису смели да читају, 1559. је објавио папа Павле ИВ.
1968 – Умро је италијански песник Салваторе Квазимодо, добитник Нобелове награде за књижевност 1959. („Воде и земље“, „А вече је ту“, „Живот није сан“ „Утопљена обоа“).
1990 – У Букурешту је 10.000 рудара, уз подршку нове власти како је тврдила опозиција, растурило шаторско насеље студената који су демонстрирали против власти у центру града и демолирало редакције појединих листова и седишта опозиционих странака.
1993 – Тансу Чилер је постала прва жена на дужности премијера Турске.
1995 – Побуњени Чечени напали су град Буђоновск на југу Русије, узели 1.500 талаца и заузели државне зграде. У нападу је погинуло око 100 људи, а таоци су ослобођени после преговора са премијером Русије, Виктором Черномирдином.
2000 – Италијанске власти изручиле су Турској Мехмеда Али Агџу пошто га је председник Италије помиловао. Агџа је због атентата 1981. на папу Јована Павла ИИ, провео 19 година у италијанском затвору.
2003 – На референдуму у Чешкој, 81 одсто грађана је гласало за приступање ЕУ.
2005 – Умро је Италијан Карло Мариа Ђулини, један од највећих диригената 20. века.
2007 – Умро је бивши председник Аустрије и генерални секретар УН у два мандата, Курт Валдхајм.
2012 – Руководство Демократске либералне партије (ПДЛ) Румуније поднело је оставку након пораза на локалним изборима и освојених око 15 одсто гласова. Бивша опозиција, обједињена у Социјал-либералну унију (УСЛ), победила са готово 50 одсто гласова.
2012 – Бивши тексашки тајкун Р. Ален Станфорд осуђен је на 110 година затвора због организовања једне од највећих пирамидалних шема у историји преко које је током 20 година изманипулисао инвеститоре за седам милијарди долара.
2013 – Министар спољних послова Исланда Гунар Браги Свеинсон је током посете Бриселу саопштио Европској комисији да је Исланд одустао од уласка у ЕУ.
2013 – На председничким изборима у Ирану победио је умерени конзервативац Хасан Рохани.
2014 – Проруски сепаратисти су код града Луганска оборили украјински војни транспортни авион, када је страдало 49 људи. Авион иљушин-76 превозио је опрему, храну и војнике.
2020 – У Атланти (САД) избили су немири после убиства Афроамериканца Рејшарда Брукса које је починио бели полицајац током хапшења. Инцидент се догодио у време таласа протеста у САД и широм света због убиства Афроамериканца Џорџа Флојда приликом хапшења у Минеаполису 25. маја.
2023 – Рибарски брод са преко 700 људи, претежно из Пакистана, Сирије и Египта, преврнуо се близу грчке обале. Бродолом је преживело 104 људу, пронађена су 82 тела утопљених, док се преко 500 људи води као нестало.
НС Уживо