Пројекат изградње реверзибилне хидроелектране Ђердап 3 улази у нову фазу, након што је Министарство рударства и енергетике потписало уговор о изради дела пројектно-техничке документације са конзорцијумом компанија који предводи Институт за водопривреду „Јарослав Черни“.
Уговором је предвиђена израда Претходне студије оправданости са Генералним пројектом, као и Просторног плана подручја посебне намене са Стратешком проценом утицаја на животну средину. Реч је о једном од кључних корака за наставак развоја пројекта.
Министарка рударства и енергетике у техничком мандату Дубравка Ђедовић Хандановић оценила је да Ђердап 3 представља један од најзначајнијих стратешких пројеката за будућност електроенергетског система Србије.
Према њеним речима, у зависности од коначног капацитета, електрана би могла да има улогу велике енергетске „батерије“, односно система за складиштење електричне енергије.
„Реализација овог пројекта омогућиће већу интеграцију обновљивих извора енергије из Србије и региона Југоисточне Европе, обезбедити значајне капацитете за балансирање електроенергетског система, додатно унапредити енергетску сигурност и безбедност Србије и ојачати позицију наше земље на регионалном тржишту“, рекла је Ђедовић Хандановић.
Пројекат вредан више милијарди евра
Према досадашњим плановима, разматра се изградња електране инсталисане снаге до 1.800 мегавата, уз процењену инвестициону вредност од око 2,6 милијарди евра. Ипак, коначни капацитет, техничко решење и вредност инвестиције биће познати тек након израде и ревизије нове документације.
Планови ЕПС-а показују да се пројекат дугорочно разматра и у варијантама од 1.200, 1.800 и 2.400 мегавата. У ранијој концепцији предвиђене су горње акумулације Песача и Бродица, док би електрана користила воду из Ђердапског језера за пумпање у горње акумулације у периодима када електроенергетски систем има вишак енергије. Када је потрошња највећа, вода би се користила за производњу електричне енергије.
ЕПС наводи да би у пуној варијанти развоја акумулације имале укупну запремину од око 578 милиона кубних метара воде, док би енергетски еквивалент био око 484 GWh.
Сарадња са Румунијом
Паралелно са израдом документације, Србија ће наставити разговоре са Румунијом о питањима која се односе на реализацију пројекта.
Србија и Румунија су у јулу потписале Меморандум о разумевању који се односи на размену информација у вези са Ђердапом 3. Румунска страна је тада истакла значај разматрања економских ефеката, доприноса енергетској безбедности и утицаја пројекта на грађане обе земље.
Ова сарадња има додатну тежину јер Србија и Румунија већ деценијама заједнички користе хидроенергетски потенцијал Дунава кроз системе Ђердап 1 и Ђердап 2.
У разговорима и амерички „Бехтел“
Према најновијим информацијама Министарства, у току су и преговори са америчком компанијом „Бехтел“, која је једина испунила услове за наставак преговарачког поступка након јавног позива за избор партнера за реализацију пројекта.
Јавни позив био је део поступка који се спроводи на основу споразума Србије и Сједињених Америчких Држава о стратешкој сарадњи у области енергетике. Претходно се за учешће у пројекту пријавило шест компанија, након чега је спроведена евалуација њихових понуда и испуњености услова.
Министарство сада планира да пројектну документацију заврши најкасније до краја 2029. године, како би се створили услови да нови енергетски капацитет што пре уђе у изградњу.
Велики значај за обновљиве изворе енергије
Једна од главних улога Ђердапа 3 била би складиштење електричне енергије и балансирање система, што је посебно значајно са повећањем удела соларних и ветроелектрана.
Када постоји вишак електричне енергије, вода би се пумпала у више акумулације, а у периодима повећане потрошње вода би се враћала кроз турбине и производила електричну енергију. На тај начин реверзибилна хидроелектрана може да помогне да се у електроенергетском систему ускладе производња и потрошња.
Према садашњим плановима, Ђердап 3 би био грађен фазно, на подручју Северног Кучаја, са машинском зградом на десној обали Дунава, око 64 километра узводно од Ђердапа 1.
За сада, међутим, остаје отворено питање коначног техничког решења, снаге и инвестиционе вредности, јер ће ти параметри бити дефинисани кроз наредне фазе пројектовања.