Пројекат „Ђердап 3“ могао би да повеже производњу електричне енергије, складиштење енергије и подршку развоју соларних и ветроелектрана, чиме би Србија додатно ојачала своју позицију регионалног енергетског чворишта, изјавио је генерални директор „Електропривреде Србије“ Душан Живковић.
Говорећи на форуму „The Danube Future“, који је организовала Пупин иницијатива, Живковић је истакао да је развој хидроенергетике на Дунаву био визионарски подухват шездесетих година прошлог века, док је за овај век потребна нова визија – пројекат „Ђердап 3“.
Према његовим речима, Србија и земље региона располажу значајним потенцијалом за развој соларне енергије и енергије ветра. Међутим, за њихово ефикасније коришћење неопходни су додатни капацитети који би омогућили балансирање електроенергетског система, очување стабилности мреже и сигурност снабдевања.
Подршка обновљивим изворима енергије
Живковић је оценио да би „Ђердап 3“, поред значајног потенцијала за производњу електричне енергије, могао да обезбеди и капацитете за балансирање електроенергетског система. На тај начин, пројекат би пружио подршку даљем развоју обновљивих извора енергије у источној Европи.
Значај оваквог постројења посебно би дошао до изражаја у условима променљиве производње електричне енергије из сунца и ветра, јер би могућност складиштења енергије допринела бољем усклађивању производње и потрошње.
Посебна пажња посвећена је и утицају неповољних хидролошких услова на производњу електричне енергије. Како је навео директор ЕПС-а, историјски неповољна хидрологија на Дунаву додатно је указала на потребу за изградњом пумпно-акумулационе електране „Ђердап 3“.
Овакав објекат могао би да омогући складиштење енергије коришћењем воде и њено накнадно коришћење за производњу електричне енергије у периодима када је она најпотребнија. Тиме би се повећала флексибилност електроенергетског система и олакшало управљање производњом у условима суше и других неповољних временских прилика.
Могућа улога у обезбеђивању воде за хлађење електрана
Сушно лето указало је и на додатне изазове у снабдевању водом неопходном за рад енергетских постројења. Живковић је навео да су проблеми са недостатком воде за хлађење забележени код термоелектрана у Србији, али и нуклеарних електрана у суседним земљама.
У том контексту отворено је питање могуће додатне улоге будуће акумулације у оквиру пројекта „Ђердап 3“.
Према Живковићевим речима, акумулирана вода могла би у периодима ниског водостаја да допринесе ублажавању проблема са недостатком воде за хлађење нуклеарних електрана низводно на Дунаву.
Ова могућност додатно наглашава значај регионалне сарадње у управљању водним ресурсима, нарочито у условима климатских промена и све чешћих периода суше.
Регионална сарадња као ослонац енергетске безбедности
Генерални директор ЕПС-а поручио је да је у савременим условима тешко говорити о потпуној енергетској независности, али да се енергетска безбедност може унапредити диверсификацијом извора и праваца снабдевања, развојем различитих технологија и јачањем сарадње међу земљама региона.
Он је нагласио да је потребно променити начин размишљања о коришћењу енергије и расположивих природних ресурса, уз дугорочно планирање и повезивање енергетских система.
У том процесу, Дунав би могао да има значајну улогу у развоју нових енергетских капацитета и јачању сарадње земаља кроз које протиче.
Живковић је закључио да препознавање и коришћење ових могућности представља одговорност према будућим генерацијама, јер дугорочно планирање и улагање у енергетску инфраструктуру могу бити важни за стабилност снабдевања и одрживи развој региона.
Извор: Електропривреда Србије