Српска православна црква и верници данас, 7. јула, обележавају Ивањдан – Рођење Светог Јована Претече и Крститеља, један од најзначајнијих летњих празника у православном календару. Овај празник је у црквеном календару обележен црвеним словом, а многе породице га прослављају и као своју крсну славу.
Свети Јован Крститељ има посебно место у хришћанству као последњи велики пророк Старог завета и онај који је најавио долазак Исуса Христа. Назива се Претечом, јер је припремио народ за Христов долазак, а Крститељем зато што је крстио Господа Исуса Христа у реци Јордан.
Према Светом писму, рођење Светог Јована било је чудесно. Његови родитељи, свештеник Захарија и праведна Јелисавета, били су у поодмаклим годинама и нису имали деце. Архангел Гаврило јавио је Захарији да ће добити сина који ће припремити пут Господу. Када је дете рођено и добило име Јован, Захарији се вратио говор, који је претходно изгубио због сумње у Божју поруку.
Ивањдан је у српској традицији познат и по бројним народним обичајима. На овај дан плету се венчићи од пољског цвећа и лековитог биља, који се постављају на улазна врата куће као симбол здравља, благостања и Божјег благослова. Верује се да биље убрано уочи или на сам празник има посебна лековита својства.
За вернике је Ивањдан пре свега дан молитве, духовне обнове и захвалности, али и прилика да се негују породичне вредности, кумство и побратимство, које Свети Јован у народном предању посебно симболизује.