Српска православна црква и верници 17. августа обележавају празник Седам светих мученика у Ефесу, познатих и као Ефески мученици. Реч је о светитељима који су, према хришћанском предању, пострадали због своје вере у Христа.
Према предању, седморица младића – Максимијан, Мартинијан, Антонин, Константин, Дионисије, Јамвлих и Јован – живели су у време цара Деција, у 3. веку. Због одбијања да се одрекну хришћанске вере, били су прогоњени, а склонили су се у једну пећину у близини Ефеса.
Предање даље говори да су мученици у пећини чудесно уснули и пробудили се тек после више од једног века. Када су се пробудили, време у којем су живели било је потпуно другачије, а хришћанство је у међувремену постало призната вера у Римском царству.
Њихова прича вековима се преноси као сведочанство истрајности у вери, храбрости и наде, а празник се у православном календару обележава 17. августа.
Дан уочи Велике Госпојине
Празник Светих седам мученика у Ефесу пада у време Госпојинског поста, који претходи једном од великих празника посвећених Пресветој Богородици – Успењу Пресвете Богородице, Великој Госпојини.
Госпојински пост почиње 14. августа и траје до 28. августа, а верници се током овог периода припремају за празник молитвом и постом.
17. август 2026. године је понедељак и није државни празник, па је реч о редовном радном дану у Србији. За вернике који посте, дан се проводи у складу са правилима Госпојинског поста.
Празници посвећени светитељима у православној традицији представљају прилику да се верници подсете на њихов живот и страдање, али и на значај вере, истрајности и духовне снаге.