Летњи Свети Никола обележава се 22. маја и посвећен је преносу моштију Светог Николаја Мирликијског из Мире у Бари, у Италији, 1087. године.
У народу је овај празник познат као летњи Свети Никола, за разлику од зимског Светог Николе који се слави 19. децембра и једна је од најчешћих српских слава.
Свети Никола важи за заштитника путника, морепловаца, деце, сиромашних и свих који су у невољи. Зато се и данас многи верници моле овом светитељу за здравље, спас и заштиту породице.
Обичаји за Летњег Светог Николу разликују се од краја до краја, али су неки остали сачувани широм Србије:
Народ верује да данас не треба радити тешке физичке послове, посебно не на њиви и у пољу.
У многим местима организују се литије и сабори, а људи одлазе у цркву да запале свеће за здравље и напредак породице.
Рибари и лађари посебно поштују Светог Николу, јер га сматрају својим заштитником.
У неким крајевима верује се да данас не треба прати веш нити радити кућне послове како се не би „навукла несрећа на дом“.
Постоји веровање да ако на Летњег Светог Николу падне киша, година ће бити родна и плодна.
Иако није тако велика слава као зимски Свети Никола, многе породице које славе Светог Николу као крсну славу обележавају и данашњи празник, често уз окупљање најближих и скромнију трпезу.