После локалних избора у више градова и општина Србије, све чешће се поставља питање да ли су листе окупљене око студената и блокада ушле у фазу унутрашњег раслојавања. Случајеви из Бора, Књажевца и Куле последњих дана подстакли су политичке спекулације о томе да ли долази до „распакивања“ блокадерских листа.
Политичка дешавања у три локалне самоуправе у источној и северној Србији последњих дана привукла су пажњу јавности, јер су приликом избора локалних власти забележене ситуације које су покренуле питање стабилности и јединства листа насталих на таласу студентских протеста и блокада.
Први сигнал стигао је из Бора, где је на конститутивној седници Скупштине града за градоначелника изабран Радиша Петковић, кандидат владајуће већине. Део одборника са листе повезане са студентским покретом није присуствовао седници, што је у политичким круговима протумачено као први знак несугласица унутар те политичке опције.
Само неколико дана касније, 28. маја, у Књажевцу је за председника општине по пети пут, изабран Милан Ђокић. Према извештајима локалних медија, за његов избор и избор председника Скупштине општине Марка Стојановића, коме је ово трећи мандат, нису гласали само одборници Српске напредне странке и коалициони партнери, већ и два одборника са блокадердке листе.
Најсвежији пример стигао је из Куле, где је 1. јуна за председницу општине изабрана др Весна Томић. Она је добила 20 гласова, иако владајућа коалиција располаже са 19 одборничких места, што значи да је најмање један одборник листе коју подржавају студенти и опозиција, гласао за кандидаткињу СНС-а.
У политичким круговима све се чешће чује питање да ли је реч о појединачним случајевима или о процесу који би могао да доведе до постепеног осипања блокадерских и студентских листа након избора. Док представници ових листа углавном избегавају јавне коментаре, њихови политички противници тврде да су изборни резултати показали да је део одборника спреман на сарадњу са владајућом већином.
С друге стране, представници опозиције упозоравају да се не може са сигурношћу утврдити како је ко гласао на тајним гласањима и да су закључци о „прелетачима“ преурањени. У јавности се зато води полемика да ли је реч о стварном политичком престројавању или о покушају стварања утиска о пуцању јединства студентског покрета.
Било како било, хронологија догађаја је занимљива: Бор, затим Књажевац, па Кула. Три локалне самоуправе, три различите ситуације, али иста дилема – да ли је почело распакивање листа које су на изборе изашле под окриљем студентског покрета и протеста, или је реч само о појединачним случајевима који ће брзо бити заборављени? Одговор на то питање могле би да дају наредне седнице локалних парламената широм Србије.