Док се широм Србије пред почетак школске године сабирају трошкови за књиге, прибор, ужину и превоз, родитељи основаца у Бору велики део тог рачуна неће ни имати. У овом граду подршка породици почиње још у вртићу, а наставља се током свих осам разреда основне школе. Бесплатни су вртић, уџбеници, школски прибор, ужина и превоз ученика.
Није реч о једнократној помоћи пред 1. септембар, већ о систему мера који се у Бору градио годинама и којим је један од финансијски најзахтевнијих периода за родитеље значајно растерећен.
Прва велика уштеда почиње још пре школе.
Боравак у вртићу на територији Бора је бесплатан за сву децу.
Када дете крене у школу, подршка се наставља.
Град Бор обезбеђује бесплатне уџбенике за ученике од првог до четвртог разреда, док је компанија „Сербиа Зијин Цоппер“ обезбедила комплете за ученике од петог до осмог разреда.
То значи да ће основци од првог школског дана имати обезбеђене књиге кроз свих осам разреда основне школе.
Али рачун родитеља не завршава се куповином књига. Зато се у Бору отишло корак даље.
Школски прибор – бесплатан.
Ужина – бесплатна.
Превоз ученика – бесплатан.
Градоначелник Бора Радиша Петковић, који је пре преузимања функције градоначелника радио у просвети као професор географије и директор основне школе, каже да веома добро зна колико почетак школске године може да оптерети породични буџет, али и колико је важно да дете у учионици не осећа разлику због материјалних могућности своје породице.
„Велики део свог радног века провео сам у школи, прво као професор, а затим и као директор, и зато ову тему не посматрам само из угла градоначелника. Знам како изгледа 1. септембар у једној породици, нарочито када имате двоје или троје деце. Књиге, прибор, ужина, превоз – када све саберете, то је озбиљан издатак. Наш циљ је једноставан: да родитељима тај терет буде што мањи, а да свако дете у Бору има оно што му је потребно да нормално учи и одраста“, каже Петковић.
Како истиче, улагање у образовање не сме да се завршава на зградама и опреми.
„Можемо да реновирамо школе, купујемо рачунаре и уређујемо учионице, и то ћемо радити, али школа су пре свега деца. Ако смо породици омогућили да дете има књиге, прибор, ужину и превоз, онда смо урадили нешто што се осећа сваког дана. Посебно сам поносан што ово није једнократна акција, већ политика коју Бор спроводи годинама. Док год будем имао одговорност да водим овај град, деца и образовање биће међу нашим првим приоритетима“, поручио је градоначелник Бора.
Колико то заиста вреди једној породици?
Када се све стави на папир, види се колико овакав систем заправо значи.
Само превоз детета до школе и назад, уколико карта на одређеној релацији кошта 70 динара у једном смеру, износио би 140 динара дневно. За око 180 наставних дана, то је до 25.200 динара годишње за само једно дете.
А то је само превоз.
На то треба додати комплет уџбеника, школски прибор и ужину за сваки наставни дан.
Када породица има двоје основаца, рачуница постаје још озбиљнија. Уместо да пред почетак школске године купује два комплета књига и прибора, а затим током године плаћа ужину и превоз, велики део тих трошкова већ је покривен.
Пет великих трошкова – пет пута нула динара
ВРТИЋ – 0 ДИНАРА
УЏБЕНИЦИ – 0 ДИНАРА
ШКОЛСКИ ПРИБОР – 0 ДИНАРА
УЖИНА – 0 ДИНАРА
ПРЕВОЗ УЧЕНИКА – 0 ДИНАРА
У времену када се много говори о подршци породицама са децом, Бор је ту причу претворио у врло конкретну рачуницу.
Родитељу на крају није најважније како се нека мера административно зове. Важно му је колико новца мора да извади из кућног буџета.
У Бору је одговор на неколико највећих ставки – ни динар.
Подршка почиње када дете крене у вртић и наставља се кроз читаво основно образовање. То значи мање трошкова за родитеље, али и једнаке почетне услове за хиљаде борских малишана.
И можда управо чињеница да град данас води човек који је годинама стајао са друге стране школске катедре најбоље објашњава због чега се на образовање у Бору не гледа само као на буџетску ставку.
Јер улагање у школу није трошак. То је улагање које се једном граду враћа генерацијама.