У Маглићу су се догодила два узнемирујућа инцидента у размаку од свега 24 сата, који су подигли тензије и отворили озбиљна питања о безбедности и политичкој атмосфери.
Два брутална напада у само 24 сата уздрмала су ово место и отворила питање: да ли је насиље постало ново средство политичког обрачуна?
Према првим информацијама, непознате особе ушле су у двориште Срђана Симића, председника Општинског одбора, и запалиле му аутомобил. Само дан раније, Александру Стојковићу, председнику Месног одбора СНС у Маглићу, исечене су све четири гуме на возилу.
Ово више није изолован инцидент – ово је образац.
Напади на приватну имовину, и то унутар породичних кућа и дворишта, представљају озбиљан аларм за цело друштво. Када неко ноћу улази у туђе двориште и пали аутомобил, то није само штета – то је порука. Када се некоме циљано уништи возило, то није вандализам, то је притисак.
Случајеви су пријављени полицији, а јавност очекује хитну и одлучну реакцију. Неопходно је да надлежни органи што пре идентификују починиоце и утврде мотиве.
Истовремено, поставља се и шире питање одговорности.
Где су институције када се овакве ствари дешавају? Хоће ли правосуђе реаговати брзо и ефикасно или ће и овај случај остати без епилога?
И коначно, да ли ће о овоме говорити сви, или ће неки наставити да ћуте?
Јер када насиље закуца на врата нечијег дома – то више није политика. То је питање безбедности сваког грађанина.
Учиниоци су се сами идентификовали и оставили свој потпис – остаје да видимо како ће правосуђе реаговати.
Подсећамо, ово није први пут да блокадери тероришу друге људе. У марту је породица Шућак доживела сличну ситуацију, када су им блокадери дошли на праг и уништили улазна врата и аутомобил на паркингу.
Блокадерско лудило се не зауставља
Јавност тражи одговоре
Да ли ће институције коначно реаговати одлучно и послати јасну поруку да насиље неће бити толерисано? Или ће сачекати да се ствари заоштре, па да се политички неистомишљеници убију? Да ли ће се ЕУ огласити? И да ли ће о оваквим инцидентима извештавати и лицемерни Шолакови медији, без селективног извештавања и прећуткивања?
