Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ саопштио је да у Србији, закључно са 22. јуном, није регистрован ниједан потврђен случај оболевања од вируса Западног Нила код људи.
Из Батута наводе да је од 1. јуна на снази сезонски појачан наџор како би се благовремено пратила појава инфекције и предузеле одговарајуће мере заштите становништва.
Највећи ризик током лета и јесени
Грозница Западног Нила преноси се убодом зараженог комарца, а у нашим климатским условима случајеви се најчешће бележе током летњих и јесењих месеци, када је активност комараца најизраженија.
Први случајеви обично се региструју у другој половини јула, док је највећи број оболелих традиционално забележен током августа и септембра.
Према подацима Европског центра за превенцију и контролу болести (ЕЦДЦ), до 17. јуна ове године у Европи су пријављена три локално стечена случаја инфекције, два у Италији и један у Северној Македонији.
Како се заштитити од убода комараца
Стручњаци препоручују употребу репелената, ношење одеће дугих рукава и ногавица, као и избегавање боравка на отвореном у периодима када су комарци најактивнији, у сумрак и зору.
Препоручује се и постављање заштитних мрежа на прозоре, уклањање стајаће воде у двориштима и боравак у климатизованим просторијама где је присуство инсеката значајно мање.
Већина заражених нема симптоме
Према подацима Батута, између 80 и 90 одсто инфекција пролази без симптома. Код мањег броја заражених могу се јавити повишена температура, главобоља, малаксалост и болови у мишићима.
Тежи облици болести, који захватају централни нервни систем, јављају се ретко, али могу довести до менингитиса, енцефалитиса и других озбиљних компликација које захтевају болничко лечење.
Вирус Западног Нила у Србији је под епидемиолошким наџором од 2012. године и налази се на листи заразних болести које се обавезно пријављују здравственим службама.
нсузиво.рс