Српска православна црква и њени верници 6. августа обележавају празник Свете великомученице Христине, ранохришћанске мученице која је одбацила идолопоклонство, остала непоколебљива у вери и својим страдањем постала симбол храбрости, чистоте и оданости Христу.
У летњем периоду, када се обележавају празници многих великих и „огњевитих“ светитеља, Српска православна црква са посебним поштовањем прославља и Свету великомученицу Христину. Иако њен празник није уписан црвеним словом у црквеном календару, међу верницима заузима посебно место као пример непоколебљиве вере и потпуног предања Христу.
Света Христина живела је у трећем веку и потицала је из града Тира, на простору данашњег Либана. Била је ћерка богатог римског намесника Урбана, ревносног идолопоклоника који је желео да своју ћерку припреми за служење паганским боговима. Због њене изузетне лепоте, отац ју је још као девојчицу затворио у највиши спрат високе куле, далеко од света. Окружио ју је раскошом, послужењем и златним и сребрним идолима којима је свакодневно требало да приноси жртве. Међутим, управо у тој самоћи догодило се оно што ће заувек променити њен живот.
Посматрајући кроз прозор сунце, небо, звезде и лепоту створеног света, млада Христина почела је да размишља о Творцу свега што постоји. Њено срце све више је чезнуло за истином, а према црквеном предању, Бог је услишио њену чежњу и послао анђела који ју је поучио вери, прекрстио крсним знамењем и назвао невестом Христовом. Од тог тренутка Христина одбацује идолопоклонство, разбија све паганске идоле у својој одаји и потпуно се предаје Христу.
Када је сазнао шта је учинила, њен отац Урбан разгневио се и предао је најстрашнијим мукама. Према предању, мучитељи су је везивали, стругали њено тело оштрим гвожђем, растезали на точку, поливали врелим уљем и бацали у тамницу. Потом су јој око врата везали тежак камен и бацили је у море, верујући да ће тако окончати њен живот. Али, Божјом вољом, анђео Господњи ослободио ју је окова, те је Христина изашла из мора неповређена.
Ни тада се прогони нису завршили. После смрти њеног оца, мучења су наставили намесници Дион и Јулијан. Њена постојаност у вери и чудеса која су се дешавала током страдања навела су многе незнабошце да приме хришћанство. Предање бележи да је Дион изненада пао мртав пред окупљеним народом, док је Јулијан наредио да Христини одсеку груди и језик. Мученица је, према житију, узела свој одсечени језик и бацила га у лице свом мучитељу, који је истог тренутка ослепео. На крају је света Христина пострадала посечењем мачем, али је, како учи Црква, задобила вечни живот у Царству небеском.
Молитва Светој великомученици Христини
Црква је сачувала њену познату молитву:
„Овчица Твоја, Исусе, Христина, зове силним гласом: Тебе, Жениче мој, љубим и тражећи Те страдам, и распињем се и сахрањујем у крштењу Твоме. И страдам ради Тебе, да бих царствовала с Тобом, и умирем за Тебе, да бих живела с Тобом. Прими ме као чисту жртву, с љубављу жртвовану за Тебе. Њеним молитвама, као Милостив, спаси душе наше.“
Веровања и обичаји
Овај дан верници пре свега проводе у молитви, захвалности и сећању на њену непоколебљиву веру. Посебно јој се обраћају они који пролазе кроз велика животна искушења, трпе неправду, клевете или тешке болести, верујући да Света Христина својим заступништвом пред Господом доноси снагу да се истраје у добру и сачува вера.
Због свега што је претрпела остајући верна Христу, Света великомученица Христина вековима се поштује као заштитница свих који неправедно страдају, трпе прогоне, клевете и тешка животна искушења. Њено житије подсећа да ниједна неправда није већа од вере, а да истрајност, ма колико пут био тежак, води ка победи добра и вечном животу.
Извор; НС уживо