Озбиљне оптужбе, спорни датуми, научни радови који у тренутку покретања поступка нису били објављени и пословне везе чланова комисије! На конференцији Српске напредне странке представљена је документација која, према тврдњама Александра Јакшића, доводи у питање законитост избора Дејана Шошкића у звање редовног професора Економског факултета у Београду.
Председница Народне скупштине Ана Брнабић и Александар Јакшић изнели су на конференцији одржаној 11. октобра низ оптужби на рачун Дејана Шошкића, бившег гувернера Народне банке Србије, чије се име повезује са Студентском листом.
У центру пажње нашла се документација из 2015. године, за коју Јакшић тврди да открива озбиљне неправилности у поступку Шошкићевог академског напредовања.
ДОКУМЕНТА ОТВОРИЛА ПИТАЊЕ: КАКО СУ РАДОВИ ПРИЗНАТИ ПРЕ НЕГО ШТО СУ ОБЈАВЉЕНИ?
Према наводима изнетим на конференцији, иницијатива за избор Дејана Шошкића у звање редовног професора заведена је 26. јануара 2015. године.
Међутим, Јакшић тврди да четири научна рада наведена у документацији у том тренутку нису била објављена.
Као посебно спорне представио је датуме потврда научних часописа, које су, према његовим речима, на факултет стизале тек 13, 19. и 20. фебруара, дакле након покретања поступка.
Додатну пажњу изазвали су наводи да су поједини рукописи у научне часописе примљени тек у фебруару.
Ако су ти датуми тачни, академска јавност заслужује јасан одговор: на основу којих радова је утврђено да Шошкић испуњава услове за избор у највише наставно звање?
СПОРНА КАТЕГОРИЗАЦИЈА: ДА ЛИ ЈЕ ПОЛЕМИКА ПРЕДСТАВЉЕНА КАО НАУЧНИ РАД?
Јакшић је посебно оспорио категоризацију једног рада у часопису „Панекономикус“, тврдећи да је у питању полемика која није могла бити вреднована на начин на који је, према његовим наводима, приказана у документацији.
То отвара још једно важно питање: да ли је комисија правилно применила критеријуме за избор у звање редовног професора?
Одговор на то питање не може бити политичка оцена, већ увид у тадашње прописе, оригиналну документацију и одлуке надлежних универзитетских органа.
ПОСЛОВНЕ ВЕЗЕ ЧЛАНОВА КОМИСИЈЕ: КО ЈЕ ОДЛУЧИВАО О ШОШКИЋЕВОМ НАПРЕДОВАЊУ?
Посебно озбиљан део конференције односио се на састав комисије која је учествовала у поступку избора.
Јакшић је изнео тврдње да су поједини чланови комисије, међу којима су Бранко Урошевић и Бошко Живковић, били пословно повезани са Шошкићем.
Уколико се ови наводи потврде, неопходно је утврдити да ли су такве везе представљале сукоб интереса, да ли су биле пријављене и да ли је постојао основ за изузеће чланова комисије.
Универзитет мора да пружи јасан одговор на питање да ли је поступак био независан, непристрасан и спроведен у складу са правилима.
БРНАБИЋ ОШТРО О СТУДЕНТСКОЈ ЛИСТИ: ГДЕ ЈЕ БОРБА ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ?
Ана Брнабић је на конференцији оштро критиковала Студентску листу, повезујући оптужбе о Шошкићевом избору у академско звање са политичким порукама њених представника о борби против корупције.
Она је оценила да јавност има право да зна да ли људи који претендују на највише државне функције испуњавају стандарде на које се позивају.
Брнабић је изнела и шире оптужбе о спорним изборима у наставна звања, тврдећи да су се неправилности дешавале и у другим случајевима.
ШОШКИЋ УПУТИО НА ФАКУЛТЕТ И УНИВЕРЗИТЕТ
Према медијским извештајима, Дејан Шошкић није желео непосредно да коментарише све оптужбе изнете на конференцији, већ је упутио на Економски факултет, Ректорат и надлежне органе Универзитета у Београду.
Управо од тих институција очекују се одговори који би могли да разјасне спорне околности.
СРБИЈА ЧЕКА ОДГОВОРЕ: ДА ЛИ ЈЕ СВЕ БИЛО ПО ПРОПИСИМА?
Документа представљена на конференцији СНС-а отворила су питања која превазилазе дневнополитичку расправу.
Да ли су сви научни радови били правилно вредновани? Да ли су услови за избор били испуњени? Да ли су постојале пословне везе које је требало пријавити? И да ли су надлежни универзитетски органи поступали у складу са прописима?
Ако су тврдње изнете на конференцији тачне, последице по поверење у академске процедуре могле би бити озбиљне. Ако нису, јавност заслужује једнако јасно и документовано оповргавање.
Зато је неопходно да надлежне институције утврде чињенице, уместо да се спор заврши само на међусобним политичким оптужбама.
Док се то не догоди, тврдње о фалсификованој документацији остају оптужбе представника СНС-а, а не правно утврђене чињенице.