20. марта 2026. године обележава се 113. година од погибије пилота наредника Михаила Петровића, првог школованог српског пилота и прве жртве нашег ваздухопловства, који је погинуо 20. марта 1913. године изнад Скадра.
Михијло Петровић је био српски пилот са пилотском дозволом број 1, а припадао је и првој групи од шест српских пилота школованих у Француској 1912. године.
Почетком 1912. године на конкурсу за пилоте, Михаило Петровић је изабран међу првих шест питомаца. Одлази у Француску, где је крајем маја 1912. године распоређен је у пилотску школу „Фарман“у месту Етамп код Париза. Инструктори су одмах приметили његов таленат за летење. Чувени француски пилот Броден рекао је за њега да ће „бити ас, јер је миран и презире смрт.“ Први самостални лете је изрвшио након двадесетак дана обуке.
По повратку у Србију сачекао га је Први балкански рат, па је наредник Петровић је са осталим ваздухопловцима укључен у припреме за ангажовање у ратним дејствима. 1913. године послат на аеродром Барбалуши код Скадра. Погинуо је на борбеном задатку 20. марта 1913. године. Јак удар ветра преврнуо је његов авион, а ремен којим је био везан за седиште се покидао. Није му било спаса, јер у то време пилоти нису носили падобране. Наредник Михаило Петровић је првобитно био сахрањен код цркве у селу Барбалуши. По завршетку Балканских ратова, априла 1914. године, његови посмртни остаци пренети су на Цетиње. Залагањем његовог брата, артиљеријског потпуковника, Живана Петровића, 1. октобра 1931. године његови посмртни остаци су пренети у Београд и сахрањени у породичној гробници у парцели 2 на Новом гробљу.
