Док први зраци сунца обасјавају влажну земљу код Каћа, Мирослав Т. (68) већ фрезира леју и сеје грашак, док у ариљским брдима Снежана М. везује младице малине и уклања старе гране. У Војводини трактори равнају оранице, у Лесковцу пластеници миришу на расад паприке, а по Шумадији се у баштама саде ротквице и пансије. Март у Србији није време чекања, већ месец резервисан за почетак пролећних радова. Домаћинства пуне баште поврћем, газдинства спремају усеве, малинари и воћари орезују засаде, а дворишта добијају прве боје цвећа.
У окућницама и мањим газдинствима март је месец првог великог изласка у башту. На отвореном се сеју отпорније културе попут грашка, боба, спанаћа, блитве, шаргарепе, ротквице, салате, црног и белог лука. Стручњаци упозоравају да се у земљу не улази док је превише мокра, јер добра сетва тражи растресито тло. У пластеницима и на прозорима већ ничу расади парадајза, паприке, патлиџана и купусњача, док се у топлијим крајевима крајем месеца сади и рани кромпир. Посао је породичан, неко припрема земљу, неко сеје, а неко залива и окопава. Награда стиже брзо, прве салате и ротквице, а потом и пуна летња трпеза.
На већим газдинствима радови су још интензивнији. У Војводини се завршава прихрана озимих усева и припрема за сетву шећерне репе и јарог поврћа, док се у Поморављу и Мачви обрађују велика поља. Посебно је живо у западној Србији, где малинари у Ариљу, Ивањици и Косјерићу завршавају резидбу, свесни да добра сезона почиње управо у марту. Орезују се и јабуке, шљиве и крушке, а стабла се крече ради заштите. Уз савете стручних служби и државне подстицаје, многи улажу наду да ће година бити родна и стабилна.
Када се заврше најтежи послови, пажња се посвећује и лепоти домаћинства. Саде се нарциси, тулипани, зумбули и пансије, како би дворишта и балкони процветали. Рад на земљи тако није само брига за хлеб, већ и за кућу, породицу и осећај дома.
Поглед редакције портала Српски Угао
У времену увозне хране и брзог профита, српски сељак и баштован показују колико вреде упорност, рад и љубав према земљи. Мартовски послови нису само сезонска обавеза, већ улагање у сигурност, самосталност и будућност породице. Док год село ради и верује у свој труд, Србија има снажан ослонац.
Пише: Нина Стојановић
