Блокадерски терор свој најснажнији печат добио је у незапамћеној пошасти насиља које су њихове фаланге спровеле у августу 2025. године у великом броју градова широм Србије. Био је то, заиста, крвави август!
Поред страхотних сцена покушаја масовних убистава људи који другачије мисле од њих, јасне намере да изазову грађански рат, разарања јавних установа и рушења градских језгара, шок код српског народа био је изазван блокадерском спремношћу да инверзијом смисла чињеница комплетно стање у нашем друштву доведу до парадокса.
ЛАЖ!
Наиме, када су блокадерско-терористичке снаге установиле да им је обојена револуција пропала, да губе подршку, макар и у том мањем делу јавности која је иницијално поверовала да блокадерски студенти воде часну и мирољубиву политичку борбу, стварне тежње вођа и војске обојене револуције показале су се у свом најмрачнијем светлу.
Све је почело нападом блокадера на традиционалну фолклорну манифестацију словачке заједнице у Србији, која је одржана 11. августа 2025. године у Бачком Петровцу. Како су грађани у овом мирном бачком градићу пружили отпор терористима (углавном зборашима из Новог Сада, Београда, и других места), примењена је и до тада позната матрица уличарске војске обојене револуције. Организован је протест ради протеста.
У вечерњим сатима наредног дана, 12. августа, фаланге блокадера из реда навијачких група из Новог Пазара, збораша из Новог Сада и других места, слиле су се у Врбас и Бачку Паланку. Велики део њих, својим аутобусима, до Врбаса превезао је познати преварант и милионер Миломир Јаћимовић. Блокадери су стигли наоружани топовским ударима, другим пиротехничким средставима, моткама и хладним оружјем.
Путем друштвених мрежа најавили су да им је циљ разарање просторија СНС у Врбасу, што чланови и симпатизери СНС, као и многи политички неутрални грађани ове општине, нису желели да толеришу. Заправо, одлучили су да својим телима, мирно, покушају да заштите те просторије које се налазе у центру Врбаса.
Око 21 часа, неколико стотина блокадерских хистерика силовито су напали грађане који су бранили просторије СНС. Уследиле су салве бачених каменица, стаклених флаша, топовских удара бачених на мирне грађане, уз десетине јуриша којим су покушали да се пробију до самих просторија СНС, где би сигурно починили неко зло над окупљеним грађанима и присталицама СНС.
Улице Врбаса ускоро су почеле да личе на Бејрут, а могућност избијања грађанског рата постала је веома реална. Истоветне сцене, ту ноћ, догодиле су се и у Бачкој Паланци. Уз десетине рањених грађана, немерљиву материјалну штету, победа Србије и њеног народа над блокадерским злом у Врбасу и Бачкој Паланци, остварена је у раним јутарњим часовима 13. августа.
Медијска машинерија обојене револуције већ је објавила да су „присталице СНС напале мирне грађане који су само протествовали против власти“. Без обзира што су камере различитих, па и њихових медија, забележиле потпуно другачије догађаје, где је било јасно да су блокадери напали грађане Врбаса, ЛАЖ је послужила војсци обојене револуције да покрену још страшнији талас терора, већ тог 13. августа, али и у наредним данима, у Новом Саду, Београду, Ваљеву, Нишу…
КРВАВИ АВГУСТ БИЛА ЈЕ ПРЕКРЕТНИЦА У ОБОЈЕНОЈ РЕВОЛУЦИЈИ, ПОШТО ЈЕ ЦЕО СВЕТ ВИДЕО ДА СУ БЛОКАДЕРИ ЛАЖОВИ И ЗАТОЧНИЦИ ЗЛА И НАСИЉА.
