Град на Дунаву који многи називају „српском Ђеновом“ последњих година бележи снажан раст туризма и све чешће се налази на мапама путника из региона и Европе. Ова општина у Доњем Подунављу из године у годину обара рекорде по броју посета и ноћења, потврђујући статус једне од најбрже растућих туристичких дестинација источне Србије.
Према подацима локалне самоуправе и туристичких организација, Кладово већ неколико година задржава лидерство по броју ноћења у овом делу Подунавља. Док је раније годишње бележено око 100.000 ноћења, у 2025. години тај број је премашио чак 166.000, што овај град сврстава међу најпосећеније дестинације у региону. Највише је домаћих гостију, али све више долазе и туристи из Румуније, Бугарске и других европских земаља.
Посебан допринос туристичком промету дају речни крузери који све чешће пристају у кладовској луци. Посетиоци са ових бродова обилазе град, тврђаве и природне атракције Подунавља, а многи се враћају и на дужи боравак.
Председник општине Саша Николић истиче да успех није резултат само природних лепота, већ и континуираних улагања у инфраструктуру и садржаје.
„Природне лепоте саме по себи нису довољне за развој туризма. Потребни су догађаји, фестивали, спортски и културни програми, квалитетни хотели, ресторани и садржаји за све генерације. Кладово данас има такву понуду и трудимо се да је из године у годину додатно унапређујемо“, наглашава Николић.
Један од најзначајнијих пројеката последњих година била је реконструкција тврђаве Фетислам, реализована кроз програм „ЕУ за културно наслеђе и туризам“ уз подршку Владе Србије. Ова петовековна тврђава данас је обновљена и представља једну од главних атракција града.
У току су и нови пројекти. У самом центру Кладова почела је изградња модерног комплекса базена, који се реализује уз подршку Министарства туризма, а очекује се да већ наредне сезоне постане ново место окупљања и за туристе и за мештане.
Поглед редакције портала Српски Угао
Пример Кладова показује да туристички успех не долази случајно. Уз јасну визију развоја, улагања у инфраструктуру и паметно коришћење природних и културних ресурса, и мањи градови могу да постану озбиљне дестинације на туристичкој мапи. „Српска Ђенова“ на Дунаву данас је више од пролазне станице за путнике – она постаје место којем се туристи радо враћају, али и модел развоја који би могле да прате и друге општине у Србији.
