Верници Српске православне цркве данас обележавају празник посвећен великом српском свецу, Светом Симеону Мироточивом. Овај велики светац посебно је слављен и поштован у Срба широм света, као велики владалац српског народа, ујединитељ српских земаља, творац независне српске државе, бранитељ Православља, истребитељ јереси.
Велики подвижник, преподобни отац наш Симеон Мироточиви – Стефан Немања, био је најпре велики владалац српског народа, ујединитељ српских земаља, творац независне српске државе.
Када је утврдио темеље српске државе, и веру православну у држави, тада, по примеру свога сина Саве, примио је монашки чин у манастиру Студеници 1195. године и добије име Симеон. Жена његова Ана такође је примила монашки чин у истом манастиру и добила име Анастасија, након чега се повукла у женски манастир.
После две године иночества у Студеници, Симеон је отишао на Свету Гору, најпре у манастир Ватопед, заједно са Савом. Отац и син проводили су дане и ноћи у молитви. Ту су саградили шест параклиса, Спаситељу, Бесребреницима, светом Георгију, светом Теодору, Претечи и светом Николају.
Преминуо је 13. фебруара 1200. године у манастиру који је са својим сином Савом изградио на Светој Гори.
Сава је његове мошти пренео 1208. у Рашку, да би над њима измирио старију браћу, будућег краља Стефана Првовенчаног, и најстаријег Вукана, који су се борили за власт. Мошти су му положене у манастиру Студеница, његовој задужбини.
Његове задужбине су такође Ђурђеви ступови, манастир Светог Николе код Куршумљије и и црква Свете Богородице на ушћу реке Косанице.
Због чудотворног течења мира из његових земних остатака, прозван је Мироточивим. На овај дан ваља испоштовати празник, отићи у цркву, упалити свећу и помолити се за здравље деце.
