Сетимо се почетка обојене револуције у новембру 2024. године. Оборена надстрешница убила је 16 људи, махом млађих… децу. Свега неколико минута после трагедије појавила се крвава ручерда, као симбол, амблем, израз, али и намера обојене револуције. А онда су антисрпски медији и платформе друштвених мрежа почели да упиру прстом у државни врх Србије и владајућу странку, СНС.
Уследиле су масовне демонстрације, окупације или блокаде факултета, колективно помрачење ума код готово свих блокадерски опредељених људи. Пијуни на шаховској табли су распоређени. Команданти појединих полицијских јединица, још више блокадерске ћелије у тужилаштвима и судовима остали су у приправности. Ако затреба. Свест је искривљена, нормалан живот прекинут, држава готово паралисана.
Једино, никад нам није било допуштено да сазнамо, како је заправо пала надстрешница? Да ли је реч о терористичком акту, немару или коруптивности извођача, односно подизвођача који су реализовали реконструкцију објеката на Железничкој станици у Новом Саду. Некоме је било стало да се то не сазна, како би хистерична војска обојене револуције могла несметано и неодговорно да тврди да је власт СНС убила 16 људи.
Након првих блокада факултета, блокадерске фаланге почеле су да као „нову нормалност“ намећу сатанистичке ритуале, попут непомичног, прво петнаестоминутног, касније шеснаестоминутног стајања на улицама, раскрсницама, аутопутевима, генерално на било којој тачки саобраћајне инфраструктуре у нашој земљи. Наводно, како би одали почаст страдалима на Железничкој станици, мада ни пагански култови не познају обреде који укључују немо стајање од 16 или 17 минута (од пре година дана, свој минут стајања добило је и сећање на пса).
Од почетка, блокаде и ометања кретања и саобраћаја имали су за циљ само једно. Да испровоцирају друге грађане, како би неко вербално и физички обрачунао се са онима који су нам живот загорчали. Циљ је био да блокадери докажу да су насилници исти они људи који су према њиховој интерпретацији одговорни и за надстрешницу. Зато блокаде саобраћаја трају 16 минута. И постигли су циљ.
Неки грађани наводно су напали групу блокадерских студената и њихових професора испред београдског ФДУ 22. новембра те године. Људи који су се са њима обрачунали заправо су пружили отпор лудилу и истинским насилницима и целој овој трагедији од покушаја рушења државе.
Као по команди, блокадерски „пленуми“ усвојили су некакав квазидокумент, у коме су била изложена 4 „студентска захтева“: да се објави сва документација о пројекту реконструкције објеката Железничке станице у Новом Саду; да одговарају сви грађани који су физички напали студенте и професоре; да се ослободе од истражних поступака сви блокадери који су починили неко недело, и на крају, најгротескнији захтев, једини који је имао некакве везе са студентском или академском заједницом, али који је био потпуно некомпатибилан са комплетном ујудурмом која је настала у новембру 2024. године – да се буџетска средства за факултете повећају за 20%. Вероватно да се неко не би сетио да захтеве нису знали да напишу студенти, већ, рецимо Зденко Томановић.
Председник Србије Александар Вучић и премијер Милош Вучевић одмах су испунили све захтеве, уз позив студентима и професорима да се врате својим обавезама и да престану блокаде. Влада је заиста објавила комплетну документацију, средства за факултете увећана су за 20%, сви насилници су ослобођени, поштене људе почели смо да трпамо у затворе и да им судимо. Све је учињено како су „студенти“ тражили.
Још 15. децембра 2024. године, председник Вучић саопштио је да верује да блокадери неће обуставити парализу система, већ да им је циљ освајање власти путем пуча и слома уставног поретка. Више пута до априла 2025. године, па и после председник Вучић, Влада Србије, други државни органи нудили су разговоре о изласку из кризе, нудили су и расписивање ванредних парламентарних избора, референдум о мандату председника државе…
„Пленуми и студенти“ здушно су одговарали да њих политика не интересује и да не желе никакве изборе, већ испуњење захтева, ништа друго.
Након слома покушаја државног удара 15. марта 2025. године, блокадери почињу да мењају плочу, тражећи од председника Републике, кога су до тада називали „ненадлежним државним органом“ расписивање ванредних парламентарних избора, а ускоро су почели и да праве своју изборну листу.
„Нобеловци“, додуше, не знају да је председник Вучић једини надлежан за расписивање избора, али оно то не могу да знају, кад нису учили. А и Нобел измаче на дохват руке.
