Прослава великог јубилеја – 200 година постојања Матице српске, уместо да буде дан националног поноса и јединства, претворила се у полигон за изливе најприземнијег антисрпства и дивљаштва. Група такозваних „блокадера“, вођена идеологијом самопорицања и мржње према сопственим коренима, исписала је нову страницу бешчашћа на улицама Српске Атине.
Док су се грађани, међу којима су били најеминентнији српски академици, професори и угледне јавне личности, мирно враћали са свечаности, дочекао их је кордон мржње. Блокадели су се обрушили на људе у позним годинама – оне који су свој живот посветили науци и култури.
Старији суграђани су гурани, подметане су им ноге, а увреде су прелазиле сваку границу људскости.
Посебан бес изазвало је бескрупулозно вређање и покушај физичког напада на Митрополита црногорско-приморског Јоаникија. Блокадели су покушали да гађају Митрополита фарбом, што је спречено само присебношћу и реакцијом народа који се ту затекао.
Најнижи облик лажи и провокација
Након што су изазвали оправдани гнев присутних својим насилним понашањем, организатори ових нереда посегли су за опробаним рецептом – жртвовањем и бесомучним лагањем.
Данас слушамо измишљотине о наводним претњама силовањем. То је најнижи облик манипулације и лажи, којим покушавају да прикрију сопствену срамоту и чињеницу да су први напали, вређали и провоцирали мирне људе.
Јавност с правом поставља неколико кључних питања онима који тврде да се боре за „боље друштво“:
1. Шта сте тражили иза кордона полиције и у ком својству сте се тамо налазили?
2. Зашто сте организовано извиждали и вређали грађане који су само желели да обележе два века најстарије културне институције свог народа?
3. Да ли је ударање стараца и академика „европска вредност“ коју заступате?
Ово није био политички протест, већ аутошовинизам на делу.
Ово је био директан напад на српску културу, духовни идентитет и основно право сваког грађанина да поштује своју традицију без страха од физичког насиља. Нови Сад и Србија ово не смеју и неће заборавити.
