У Влади Србије данас је одржан састанак представника Министарства пољопривреде на челу са министром Драганом Гламочићем и представнике пет удружења пољопривредника на коме није постигнут договор о захтевима пољопривредника, а представници три од пет удружења напустили су састанак.
Гламочић је након састанка новинарима рекао да је вођен конструктиван дијалог и да га радује што једно од удружења, а то су повртари имају реалне захтеве и да они могу да се испуне.
Оценио је да разговори нису завршени и да је ово само прва рунда.
“Наш народ има једну изреку, која каже – како сам се надала, добро сам се удала. Нисам ја ни очекивао да је већина од ових удружења уопште и дошла да би се договорила. Ја сам покушао да им објасним, да једноставно покушамо раздвојити политику од пољопривреде. Данас причамо о пољопривреди, а политика кад дође време избора. Нажалост нека од удружења то нису хтели, али успели смо да кажемо да водимо један врло, по мени, конструктиван дијалог, скоро сат и по до два времена, иако су већ неки покушали да напусте буквално после 20 минута”, рекао је он.
Пољопривредници који су претходних дана протестовали и блокирали поједине путеве у Србији траже да се хитно стопира увоз свих пољопривредних производа, да држава откупи постојеће вишкове у робне резерве, да се уведу квоте, а траже и решавање проблема откупа млека за све произвођаче којима је откуп обустављен, уз обавезу откупљивача да наставе преузимање свих количина.
Један од захтева је и спровођење одговорности према свим лицима која су својим деловањем учествовала у урушавању и уништавању примарне пољопривредне производње, чиме су директно угрозила егзистенцију пољопривредника.
Министар је истакао да је камен спотицања било то што су практично удружења млекара дошла са четири захтева која су ултимативна и да једини захтев од њих који је могао да прихвати јесте да се спроведе одговорност.
“Овим путем обраћам се надлежним органима који то могу да спроведу. Ја сам спреман први на челу министарства да одговарам ако сам било шта учинио против државе Србије и довео пољопривреднике у проблем.”
Навео је да је први захтев којим се тражи да се забрани увоз прехрамбених производа у Србију нешто што је немогуће а то су, према његовим речима потврдили чак и људи који се политички не слажу са њим попут Горана Јешића, професорке Данице Поповић.
“И они су рекли да су то захтеви који нису рационални, који су немогући за испуњавање. Ако ми забранимо увоз робе у Србију, контра мера ће бити да се забрани сав извоз из Србије, а ми смо земља која много више извози пољопривредних производа у Европу него што увози”, објаснио је Гламочић.
Када је реч о другом захтеву, да се уведу квоте и да се врате цене, рекао је да за квоте важи исти принцип као и за забране и да је тако нешто немогуће урадити, поготову јер се, како је навео, не може доказати поремећај.
Ово зато што је Србија прошле године за 28 одсто мање увезла, а у јануару месецу је за два пута мање увезла млечних производа него у јануару 2024. године.
“Ми заправо имамо проблем што Европа своје јефтине производе пласира у земље у окружењу, у Македонију, у Црну Гору, у Босну и Херцеговину, и онда ми не можемо да будемо конкурентни у извозу. Зато долази до пада цене млека”, рекао је он.
Додао је да су нека удружења помешала политику и пољоприведу и да он ту види проблем.
Поновио је да Србија има највеће подстицаје у свету када је у питању млечно сточарство.
“Ја разумем да је тешко, али шта онда други да кажу. Једноставно, то је поремећај који наступи услед поремећаја на релацији између Кине и Европске уније. Сједињене државе су увеле царину и цела Европа испашта. Ми не можемо регулисати тржиште, не можемо натерати млекаре да откупе млеко по 60-70 динара, кад после то млеко не могу никоме да продају”, нагласио је Гламочић.
Додао је да Србија са Европском унијом има проблем у извозу, а не у увозу.
Навео је и да ће од јесени друга рата по хектару за повртаре, воћаре, виноградаре, цвећаре који раде интензивно бити знатно већа од оне коју ће добити они који се баве класичном ратарском производњом.
Оценио је да разговори нису завршени и да је ово само прва рунда.
“Треба да разговарамо. Институције система су места где треба да разговарамо. Мени није тешко да водимо дијалог, а не дај Боже да се деси да неко настрада. Имали смо сцене где се неки нису по четири дана трезнили, где су по тракторима играли, не дај Боже да неко настрада. Један данас није дошао од њих зато што је доживео мождани удар. Да ли треба неко да умре?”
Оценио је да Србија није узроковала оно што се дешава већ да даје највеће подстицаје, а да не може да утиче на оно што се дешава на светској сцени, ни на рат у Украјини, ни на трговинске мере између Америке, Кине и слично.
“Да ли им је тешко? Јесте. Да ли треба дати више? Да. Али они чак и не траже новац. Они су задовољни мерама, само траже да забранимо увоз, али онда угрожавамо целу државу, јер би од тог истог момента добили контра мере од Европе и не би могли да извеземо ни малине ни јабуке ни вино ни мед ни било шта из Србије”, рекао је Гламочић.
Пољопривреднике који су најављивали радикализацију протеста позвао је да то не чине, зато што, како је навео, тиме не чине добро ни себи, а спречавају грађане да се крећу и да обављају своје редовне послове.
“Мој апел њима је да то не чине. Ми им стојимо на располагању ако желе да разговарају, али о стварима о којима можемо разговарати и шта можемо да учинимо. Међутим на ултиматуме једноставно не пристајемо и не можемо да угрозимо све грађане у Србији зарад једне гране или зарад једне групе људи која другачије мисле”, рекао је он.
Произвођачи млека седми дан у Мрчајевцима тракторима блокирају Ибарску магистралу незадовољни стањем на тржишту млека, а претходних дана блокрали су и неке друге путне правце, преноси Танјуг.
