Свет је и ове године водио исту борбу – против инфлације која не одустаје, хране која поскупљује. Централне банке опрезно су снижавале каматне стопе, грађани су стезали каиш, а енергенти су остали главна тачка нервозе на глобалној економској мапи. У Србији енергија није била само питање светла и грејања, већ и буџета, индустрије и политичких одлука. НИС, по свему судећи, остаје кључно питање и у наредној години. Професор Драган Ђуричин открива за РТС какве су економске прогнозе за 2026.
Професор Драган Ђуричин каже за РТС да је Србија до краја 2024. године ишла доста брзо у смислу инвестиција, раста и структурних промена.
„Не смемо да изгубимо визију дугорочног развоја“
Ове године у првих девет месеци имали смо оштар пад директних страних инвестиција. Говорећи о томе како бисмо то могли да надоместимо, професор каже да нема великих заокрета у комплексној кризи.
“Ви се борите да смањите претње и да евентуално искористите нове изазове, али тих изазова је све мање и мање, тако да смањење утицаја претње је важније него коришћење нових могућности. Србија је на траси неколико приоритета у развоју. Пројекат Експо је командни брод флоте различитих пројеката, пре свега инфраструктурних пројеката, који ће оставити објекте, који ће после Експа повећати ниво запослености и ниво бруто домаћег производа. Осим тога, то је пројекат од националног значаја, јер утиче на геополитичко позиционирање земље, на њено представљање у свету”, наводи Ђуричин.
Када је реч о енергетици, каже да она мора да иде према обновљивим изворима.
“Ту су примарни кандидати производња енергије на бази биомасе, с обзиром да имамо огромне потенцијале“, додаје професор.
Наглашава да је тим енергетским пројектима активизациони период најмање у средњем, а обично у дугом року.
„Рецимо, биомаса може да се реализује и са аспекта сировине и са аспекта капацитета за четири године. Али рецимо, атомска енергија, то је најмање десет година. Међутим, то не значи да ми треба да зауставимо развој, морамо да имамо краткорочне пројекте који нас одржавају изнад воде, али не смемо да изгубимо визију дугорочног развоја, јер на крају дана то је оно што доводи до структурних промена”, поручује Ђуричин.
Шта су највећи изазови наредне године
На питање шта ће наредне, 2026. године, бити највећи изазови српске економије, Ђуричин каже да ће изазов бити да се оствари оно што је планирано.
“Имајте у виду да ово је време планирања. Тржишни фундаментализам је прокламовао доктрину да одговарате на тржишне сигнале, а друга доктрина, која је базирана на индустријским политикама, која је развијена у Азији и чији је најбољи баштиник Kина базира се на планирању које није засновано на томе да дефинишете данас оно што ће се десити сутра, него да сваки дан на бази одређене визије развоја која је оригинална, доприносите одрживом развоју економије друштва и планете као целине. Да идете према нечему што се зове еколошка цивилизација. Ту хармонију циљева данас највише користе инвеститори и то је нешто што је критеријум њиховог ангажовања у земљама ове врсте”, закључио је Ђуричин.
