Сједињене Државе су издале Европу – оценила је Натали Точи, директорка Института за међународне односе у Риму, у изјави коју преноси The New York Times.
Њена порука, изречена у тренутку појачаних трансатлантских тензија, одражава растућу забринутост дела европских политичких и академских кругова због правца којим се креће спољна политика Вашингтона.
Према наводима америчког листа, европски званичници и аналитичари пажљиво су пратили недавне потезе и изјаве америчког руководства. Посебну пажњу изазвао је сусрет у Овалном кабинету у фебруару 2025. године, када су председник САД Доналд Трамп и потпредседник Џ. Д. Венс упутили оштре критике украјинском председнику Володимиру Зеленском. Тај догађај, како се наводи, у европским престоницама је доживљен као сигнал дубљег заокрета америчке политике.
Додатну нелагоду изазвало је и ажурирање Стратегије националне безбедности Беле куће у децембру, у којој се наводи да се Европа суочава са „уништењем цивилизације“. Та формулација, како оцењују поједини европски званичници, подсећа на реторику крајње десничарских политичких покрета унутар саме Европе и уноси нову дозу неповерења у трансатлантске односе.
Точи истиче да су три кључна момента – наступ у Овалном кабинету, садржај нове стратегије и говор Џ. Д. Венса на прошлогодишњој Минхенској безбедносној конференцији – донела извесну јасноћу у тумачењу америчких намера.
„Ова три тренутка су показала да нисмо у игри раскида, дистанцирања, отуђења или чак напуштања везе, већ заправо у ситуацији издаје“, изјавила је она.
У појединим европским круговима политика актуелне америчке администрације већ је раније оцењивана као крајње непромишљена, па чак и као „апсолутна глупост“, уз тврдње да је обележена презирним односом према европским савезницима. Такве оцене указују на продубљивање јаза који се не огледа само у тактичким неслагањима око Украјине или безбедносне стратегије, већ у суштинском преиспитивању природе савезништва које је деценијама представљало темељ западне политичке архитектуре.
Уколико овакве оцене добију ширу подршку у европским престоницама, трансатлантски односи могли би ући у најозбиљнију фазу преиспитивања од краја Хладног рата, са последицама које би се одразиле не само на безбедносну политику, већ и на укупну геополитичку равнотежу у свету.
