Каријера главног тужиоца за организовани криминал Младена Ненадића представља готово школски пример начина на који се у српском правосуђу деценијама преплићу политика, личне везе и институционална моћ. Од полицијске службе у Чачку и страначких ангажмана током најтурбулентнијих политичких периода, до избора на једну од најосетљивијих функција у систему борбе против организованог криминала, његов успон прати низ околности које ни после толико година нису добиле јасна и уверљива објашњења.
Како је шездесетогодишњи Младен Ненадић, главни тужилац Јавног тужилаштва за организовани криминал, постао део обојене револуције у Србији у којој је за рачун страних центара моћи инструментализовао тужилаштво и кренуо у рушење легално изабране власти биће предмет интересовања многих у временима које долазе.
Медији су писали да је радио чачанској полицији до 1995. године и да је једно време био шеф одсека за привредни криминал. Због афере у полицији, Ненадић је морао да напусти полицију али се учланио у Југословенску левицу Мирјане Марковић која је основана годину дана раније па је уз интервенцију заштитника из ЈУЛ одмах добио посао као заменик општинског тужиоца у Чачку.
После петооктобарске револуције у Србији Младен Ненадић се учланио у Демохришћанску странку Србије Владана Батића који је тада био министар правде. Као Батићев партијски кадар 2001. г. постављен је на место вршиоца дужности ОЈТ у Чачку. Ту је био до 2004. године и доласка Војислава Коштунице на место српског премијера. Коштуничин министар Зоран Стојковић одмах је разрешио Ненадића као што је то учинио и са Загорком Доловац у Новом Саду која је такође била Батићев партијски кадар.
Од тада постаје адвокат али не баш успешан јер је у својој биографији када је 11 година касније биран за специјалног тужиоца навео да као једну од квалификација за кључно место у организацији борбе против организованог криминала да је пред специјалним судом заступао 7 клијената. Занимљиво је да је Ненадић био веома активан у протестима адвоката против Закона о јавним извршитељима 2014. и почетком 2015. године али то није сметало скупштинској већини да га изабере за специјалног тужиоца.
Кажу да је за избор било пресудно пријатељство са тадашњим директором БИА, Александром Ђорђевићем, али и тадашњим министром правде Николом Селаковићем, са којим је био близак кућни пријатељ а чијег се пријатељства данас јавно одриче. Ненадић је по наговору Ђорђевића конкурисао за места вишег јавног тужиоца у Чачку и специјалног тужиоца у Београду. Вечерње новости су крајем 2015. године писале да је Ненадић “конкурисао и за шефа тужилаштва у Чачку али није прошао”.
Према информацијама Васељенске Ненадић је на тесту за вишег јавног тужиоца у Чачку добио свега 30 од 50 поена (најмањи број је 26) без обзира на помоћ коју је имао од Ђорђевића. Зато када је полагао тест за специјалног тужиоца у Београду Ђорђевић се боље организовао и на време Ненадићу доставио питања и одговоре, како он не би погрешио као што се догодило у Чачку. Ненадић је на тесту на специјалног тужиоца, који је неупоредиво тежи од теста за вишег јавног тужиоца, добио 50 од 50 бодова. Приликом избора предао је програм на четири странице док је његов противкандидат, фаворит Загорке Доловац, имао програм од 50 страна.
Занимљиво је да Ненадић није био први Ђорђевићев избор за специјалног тужиоца. Ненадић је дошао у обзир тек када је то место одбио Драган Ранђеловић, звани Џакец, адвокат из Чачка и Ђорђевићев пријатељ.
Дневни лист Курир, тада у сукобу са властима под руковођењем Александра Родића, писао је 2015. године да је “готово непознати адвокат из Чачка Младен Ненадић изгласан је за новог тужиоца за организовани криминал”. “Нејасно је којим критеријумима су се посланици водили кад су га бирали. Човек о коме се готово ништа не зна у јавности, чак ни како изгледа, посланике није могао да очара великим успесима у борби против организованог криминала и корупције. Ненадић је радио као полицајац, затим као тужилац у Чачку, а онда је постао адвокат и заступао оптужене за кривична дела. Посланици тешко да су били импресионирани његовим штурим програмом од четири стране у којем је навео чиме ће се бавити када постане тужилац”, писао је Курир.
Професорка права на Универзитету „Унион“ Весна Ракић-Водинелић, блокадерка која данас слави Ненадића, говорила је тада за Курир:
„Требало би да се ту ради о два различита теста и при томе онај за тужиоца за организовани криминал мора бити битно тежи.
На лакшем тесту добио је свега 30 поена, а 26 поена је био минимум да се прође. То је за мене неуобичајено – да неко кад добије теже питање буде успешнији него кад добије лакше. То се теоријски може десити, али се у животу готово никад не дешава и даје повода да макар проверимо да ли је тај испит био спроведен регуларно. Јер је ово озбиљна индиција да није“, каже Ракић-Водинелић.
У српској политици све се брзо заборавља и кратак је пут између напада и подршке. Односно другосрбијанцима је једини критеријум како ће се односити према некој особи то да ли је за или против Вучића. Пошто је Ненадић део обојене револуције сада им је добар. Заборавили су да је анонимни адвокат из Чачка, да је био члан ЈУЛ-а и ДХСС, да је на орао полицију да напусти усред озбиљног скандала који је заташкан, да је изабран за специјалног тужилаштва јер био друг шефа БИА и актуелног министра културе, да је имао “програм” на четири стране…
