Према Закону о финансирању политичких активности, учесници парламентарних избора који не освоје најмање један одсто важећих гласова дужни су да врате новац који су добили из државног буџета за финансирање изборне кампање, док за политичке субјекте који представљају и заступају интересе националних мањина важи праг од 0,2 одсто.
Члан 26 овог закона, који је измењен у јулу 2026. године, предвиђа да средства морају бити враћена у року од 30 дана од дана доношења укупног извештаја о резултатима избора.
То значи да обавеза враћања новца није везана искључиво за освајање посланичких мандата, већ за проценат добијених гласова и чињеницу да је учесник избора примио средства из јавних извора за финансирање кампање.
Које изборне листе су освојиле мање од један одсто гласова?
Према последњим прелиминарним резултатима РИК које још увек нису званично потврђене коначним резултатима избора, више изборних листа освојило је мање од један одсто гласова.
Према тим подацима, резултате испод једног процента оствариле су следеће листе:
– „Аутентична десница – др Милош Јовановић“ – 0,90 одсто
– „Богољуб Карић – Покрет снага Србије – БК“ – 0,46 одсто
– „Усаме Зукорлић – Покрет за уједињење“ – 0,28 одсто
– „Европска Србија – Мариника Тепић, Здравко Понош“ – 0,28 одсто
– „Странка руско-српског јединства – Руси и Срби браћа заувек“ – 0,10 одсто
– „Владимир Гајић – Алтернатива за Србију“ – 0,08 одсто
– „Мајка Србија – Груда“ – 0,07 одсто
– „Либерално зелена странка – За слободну и чистију Србију“ – 0,06 одсто
– „Ћале, ово је за тебе – Петар Ђурић“ – 0,05 одсто
– „Бирам правду – бирам будућност“ – 0,03 одсто
Листа „Србија у Бриксу – Слободан Николић“ освојила је 0,15 одсто гласова, према прелиминарним резултатима РИК-а од 26. октобра.
Наведени резултати не значе аутоматски да су све побројане листе дужне да врате буџетска средства. Према члану 26 Закона о финансирању политичких активности, обавеза враћања зависи од освојеног процента гласова и од тога да ли је политички субјект примио средства из државног буџета за финансирање изборне кампање.
За политичке субјекте који представљају и заступају интересе националних мањина важи посебан праг од 0,2 одсто важећих гласова.
Како се расподељује новац из државног буџета?
Према члану 20 Закона о финансирању политичких активности, за покривање трошкова изборне кампање из јавних извора обезбеђују се средства у висини од 0,07 одсто пореских прихода буџета Републике Србије. Ова средства обезбеђују се и у случају одржавања ванредних избора.
Члан 21 закона прописује да се новац расподељује у два дела.
Првих 40 одсто укупних средстава распоређује се у једнаким износима подносиоцима проглашених изборних листа који су приликом подношења листе изјавили да желе да користе средства из јавних извора за покривање трошкова изборне кампање и испунили законом прописане услове.
Преосталих 60 одсто средстава додељује се подносиоцима изборних листа које су освојиле посланичке мандате, сразмерно броју освојених мандата, под условом да су Агенцији за спречавање корупције поднели прелиминарни извештај о трошковима изборне кампање.
Према члану 21, средства за изборну кампању из јавних извора расподељује Министарство финансија.
Шта је изборно јемство и ко је ослобођен те обавезе?
Изборно јемство представља гаранцију политичког субјекта да ће вратити средства добијена из јавних извора уколико на изборима не освоји законом прописани проценат гласова.
Чланом 25 Закона о финансирању политичких активности предвиђено је да се изборно јемство може положити у готовом новцу, путем банкарске гаранције, државних хартија од вредности или стављањем хипотеке на непокретност.
Међутим, изменама закона из јула 2026. године прописани су изузеци од обавезе полагања изборног јемства.
Према члану 25, ту обавезу немају групе грађана, политичке странке које нису освојиле мандате у претходном сазиву представничког тела, као ни коалиције чије чланице нису освојиле мандате у претходном сазиву.
Ослобађање од полагања изборног јемства не значи и ослобађање од обавезе враћања буџетског новца.
Члан 26 закона изричито предвиђа да су и политички субјекти изузети од полагања јемства дужни да врате примљена средства из јавних извора уколико не освоје прописани проценат гласова.
Шта се дешава ако новац не буде враћен?
Према члану 26 Закона о финансирању политичких активности, политички субјекти који су положили изборно јемство, а не врате средства у прописаном року, суочавају се са наплатом тих средстава из положеног јемства.
За политичке субјекте који су ослобођени обавезе полагања јемства закон такође предвиђа враћање примљених средстава у року од 30 дана од доношења укупног извештаја о резултатима избора.
Поред тога, члан 30 закона прописује да су политички субјекти дужни да сва средства из јавних извора која нису потрошили током изборне кампање уплате у одговарајући буџет до дана предвиђеног законом за подношење извештаја.
Ко контролише финансирање изборне кампање?
Контролу финансирања изборних кампања спроводи Агенција за спречавање корупције, којој су политички субјекти дужни да достављају извештаје о прикупљеним и потрошеним средствима.
Према члану 29 Закона о финансирању политичких активности, политички субјекти дужни су да коначни извештај о трошковима изборне кампање поднесу у року од 30 дана од објављивања укупног извештаја о резултатима избора.
Извештаји морају да садрже податке о пореклу, висини и структури прикупљених и утрошених средстава из јавних и приватних извора, као и кредита и зајмова.
Агенција је дужна да коначне извештаје објави на свом сајту у року од пет дана од пријема уредно поднетог извештаја.
Републичка изборна комисија саопштила је прелиминарне резултате ванредних парламентарних избора одржаних 25. октобра, док се законом прописани рок за враћање средстава рачуна од дана доношења укупног извештаја о резултатима избора.
mondo.rs