У новембру се обележавају Митровдан, Ђурђиц и Аранђеловдан, а почиње и Божићни пост. Сазнајте све о овим важним празницима.
У новембру се обележавају велике славе уз обичаје окупљања, славског колача, жита и свеће.
Божићни пост почиње 28. новембра и траје до 6. јануара, па се славе које падају у том периоду припремају као посне, уз правила која зависе од црквеног календара.
Новембар је један од месеци у којима православне вернике у Србији очекују велики празници и крсне славе, међу којима су Митровдан, Ђурђиц и Аранђеловдан, који се обележава 21. новембра. Kрајем месеца почиње и Божићни пост, па домаћине очекује посебан период у којем се породична традиција, славски обичаји и припрема посне трпезе преплићу са духовном припремом за Божић.
За многе породице у Србији новембар је време када се куће пуне гостима, на славским столовима пале се свеће, ломи славски колач и окупљају родбина и пријатељи. У овом месецу обележава се неколико значајних празника Српске православне цркве, а посебно место заузимају Митровдан, Ђурђиц и Аранђеловдан, који спадају међу познате крсне славе.
Поред славских окупљања, новембар доноси и почетак Божићног поста, 28. новембра, који траје до Бадњег дана, 6. јануара, према календару Српске православне цркве. Вернике тако очекује период уздржавања, молитве и припреме за један од највећих хришћанских празника – Божић.
Ово су важни празници и славе у новембру
8. новембар – Митровдан, празник посвећен Светом великомученику Димитрију.
11. новембар – Свети Аврамије Затворник.
14. новембар – Свети Kозма и Дамјан, Врачеви, познати и као Свети Врачи.
16. новембар – Ђурђиц, празник посвећен обновљењу храма Светог великомученика Георгија.
21. новембар – Аранђеловдан, Сабор Светог архангела Михаила, једна од најчешћих крсних слава у Србији.
24. новембар – Свети краљ Стефан Дечански, Мратиндан, као и Свети мученик Мина.
26. новембар – Свети Јован Златоусти.
29. новембар – Свети апостол и јеванђелист Матеј.
Митровдан, Ђурђиц и Аранђеловдан: Слава је много више од богате трпезе
Kрсна слава је један од препознатљивих обичаја православних Срба и представља породично обележавање светитеља који се сматра заштитником дома. У средишту славе нису само храна и окупљање већ молитва, захвалност, заједништво и чување породичне традиције.
Међу најпознатијим новембарским славама су Митровдан и Аранђеловдан, док породице које славе Ђурђиц такође обележавају овај празник уз карактеристичне славске обичаје.
Уобичајено је да домаћин припреми славски колач, жито и вино, а у дому се пали славска свећа. Славски колач се освећује и ломи у складу са црквеним обичајем, док се жито припрема у спомен на преминуле претке и у знак вере у васкрсење.
За многе породице слава је прилика да се окупе генерације, обнове везе са родбином и пријатељима и пренесу обичаји на млађе чланове породице.
Шта се обавезно налази на славском столу?
Славска трпеза разликује се у зависности од тога који се светитељ слави и да ли празник пада у време поста.
Међу основним елементима славе су славски колач, жито, вино и славска свећа. Остала јела припремају се према породичној традицији, могућностима домаћина и црквеним правилима поста.
Важно је знати да се за посне славе припрема посна храна. То значи да на трпези нема меса, млечних производа и јаја, док се риба и уље користе у складу са правилима поста и црквеним разрешењима за одређени дан.
Суштина славе, међутим, није у количини хране нити у томе колико је сто богат. Најважнији су молитва, поштовање светитеља заштитника и гостопримство према људима који долазе да празник поделе са домаћинима.
Божићни пост почиње 28. новембра
Kрајем новембра почиње Божићни пост, који траје до 6. јануара, односно до Бадњег дана. Његов циљ је духовна припрема верника за прославу Христовог рођења.
Према уобичајеним правилима поста, не једу се месо, млечни производи и јаја. Уље и вино дозвољени су већином дана, док се средом и петком, према наведеном правилу, пости на води. Риба је дозвољена одређеним данима, укључујући суботе и недеље, као и на празник Ваведења Пресвете Богородице, уз поштовање црквеног типика.
У последњој недељи поста правила се пооштравају и риба се не користи, док се на Бадњи дан пости строже, традиционално на води.
Ипак, правила поста могу да зависе од црквеног календара, типика и благослова духовника, па се верницима саветује да се за конкретна питања посаветују са својим свештеником.
Шта ако слава падне током Божићног поста?
Ово је питање које сваке године занима бројне домаћине, посебно оне који славе крајем новембра и у децембру.
Kада крсна слава пада у време Божићног поста, припрема се посна славска трпеза. Према правилима и разрешењима која важе за одређене дане, може бити дозвољена риба, али то не значи да је она дозвољена на сваку посну славу без изузетка.
Због тога је важно проверити црквени календар за конкретну годину и дан, нарочито када се слава поклопи са средом или петком или са празником који има посебно разрешење.
Домаћини који славе Светог апостола Матеја 29. новембра треба да обрате пажњу на то да се празник обележава након почетка Божићног поста, па се славска трпеза припрема у складу са посним правилима.
курир