9. октобар кроз историју памти се по бројним важним догађајима, а овај датум посебно је значајан за српску културу и науку. На данашњи дан рођени су Михајло Пупин и Иво Андрић, док је 1934. године у Марсеју извршен атентат на краља Александра I Карађорђевића.
Године 1854. рођен је Михајло Пупин, српски научник, физичар и проналазач, у Идвору у Банату. Његов рад оставио је значајан траг у развоју телекомуникација, а по њему су названи чувени „Пупинови калемови“, који су омогућили пренос телефонских и телеграфских сигнала на веће удаљености. Пупин је за аутобиографско дело „Од пашњака до научењака“ добио Пулицерову награду.
9. октобра 1892. године рођен је Иво Андрић, један од најзначајнијих писаца са простора бивше Југославије и добитник Нобелове награде за књижевност 1961. године. Међу његовим најпознатијим делима су „На Дрини ћуприја“, „Травничка хроника“, „Госпођица“ и „Проклета авлија“.
На исти датум 1915. године немачке и аустроугарске трупе заузеле су Београд током Првог светског рата.
Један од најтежих догађаја који се везују за 9. октобар догодио се 1934. године, када је у Марсеју у атентату убијен југословенски краљ Александар I Карађорђевић. У истом нападу страдао је и француски министар спољних послова Луј Барту.
У светској историји, 9. октобар памти се и по томе што је 1967. године погубљен Ернесто Че Гевара, дан након што је заробљен у Боливији.
9. октобар је и Светски дан поште, који се обележава поводом годишњице оснивања Светског поштанског савеза 1874. године.