Српска православна црква и верници данас, 7. октобра 2026. године, свечано и молитвено прослављају Преподобног Симона монаха – у српској историји и државотворности познатијег као краљ Стефан Првовенчани.
Иако се овог дана истовремено обележава спомен на неколико великих Божјих угодника, Преподобни Симон заузима централно место у српском духовном и националном бићу. Као син великог жупана Стефана Немање (Светог Симеона Мироточивог) и брат Светог Саве, он представља кључну фигуру под којом је Србија почетком 13. века добила своју пуну државну и црквену самосталност.
Наслеђе краља и монаха
Стефан Првовенчани остао је уписан у повесницу као владар изузетне мудрости и дипломатског дара, који је успео да заштити Србију у преломним историјским околностима. Пред крај свог земаљског живота, следећи пример свога оца, примио је монашки постриг од руке свог брата, архиепископа Саве, и добио име Симон.
Његове свете и чудотворне мошти вековима су делиле судбину српског народа – склањане пред најездама, преношене из манастира у манастир, да би данас почивале у његовој главној задужбини, манастиру Студеници. Свети краљ Симон се због тога сматра једним од највећих заштитника српске државе, породице и хришћанских вредности.
Празнична богослужења широм земље
Поводом овог великог празника, у свим храмовима Српске православне цркве јутрос су служене свете архијерејске и литургије Јована Златоустог. Посебно је свечано било у Студеници и Жичи, задужбинама Немањића, где се окупио велики број верника како би се поклонио светитељевом спомену.
С обзиром на то да празник ове године пада у среду, верни народ се придржава правила поста на уљу, чиме се додатно наглашава покајнички и молитвени карактер данашњег дана.