Бранислав Јосифовић, дипломирани инжењер менаџмента из Књажевца и члан Српске напредне странке, кандидат је за народног посланика на листи „Александар Вучић – Уједињена Србија“.
Јосифовић се на листи налази на 63. месту, што га сврстава међу високо позициониране кандидате
Пре парламентарног ангажмана, Јосифовић је радио у општини Књажевац. Од 2012. године био је запослен у општинском Одељењу за буџет и финансије, а обављао је и функцију шефа кабинета председника општине Књажевац. На локалном нивоу обављао је и функцију заменика председника општине Књажевац, на коју је изабран 2020. године. На тој функцији остао је до 2022. године.
Током досадашњег рада у парламенту био је ангажован у више скупштинских одбора, међу којима су одбори за европске интеграције, просторно планирање, саобраћај и инфраструктуру, културу и информисање и заштиту животне средине. Посебан део његовог парламентарног ангажмана односио се на међународну сарадњу и европске интеграције. Као члан и шеф делегација Народне скупштине учествовао је у раду са европским парламентарним институцијама и регионалним иницијативама, укључујући и парламентарни дијалог са Европским парламентом.
Кандидатура Бранислава Јосифовића представља наставак његовог политичког и јавног деловања. Као кандидат из Књажевца на листи „Александар Вучић – Уједињена Србија“, у предстојећем изборном процесу представљаће овај део источне Србије.
Иза Вас су два посланичка мандата. Када данас погледате тај период, шта бисте издвојили као најважније искуство које носите из Народне скупштине?
„Два мандата нису била потпуна, имали смо превремене парламентарне изборе. Људи морају да знају да Скупштина и рад народног посланика нису само рад у пленуму. Има ту много ствари које се раде мимо тога – рад у одборима, у посланичким групама, као и у разним делегацијама. Посланички посао је поприлично комплексан и могу да кажем да се највећи део тог посла дешава иза камера. Није то само оно што се види уживо у преносу на телевизији. Нажалост, оно што је обележило претходни мандат јесте инцидент који је изазван од стране опозиције, а који је незапамћен у српском парламентаризму. На жалост, то је најупечатљивија ствар у том неком негативном контексту по којем ће, не само ја, него читав сазив и читава Србија, памтити овај претходни скупштински сазив. С друге стране, само то учешће у раду и у доношењу свих закона који су били, могу слободно да кажем, јако важни и историјски важни за нашу земљу, од Закона о родитељу-неговатељу па надаље, само бити део тога и учествовати у доношењу одлука које се тичу свих грађана Србије јесте превелико искуство. Сигуран сам да ћу то искуство из два претходна мандата јако добро искористити у овом следећем.“
Колико се посао народног посланика разликује од онога што грађани виде кроз скупштинске преносе и медије? Шта је највећи део тог посла који остаје ван јавности?
„Сваки народни посланик добија одбор да буде члан или заменик члана и, у односу на посланичку групу, имали смо прилику да будемо ангажовани у више одбора. Суштина је припрема за одборе и ту се не говори само о законима који иду на пленум, већ и о извештајима о раду министарстава за које су ти одбори надлежни. Онда информисаност о раду свих тих државних институција, јер је Народна скупштина, пре свега, контролни орган за Владу. И онда, у том делу, сва независна и регулаторна тела која су у надлежности одређених скупштинских одбора – такође ту стекнете једно поприлично велико искуство улазећи у ту материју. С друге стране, ја сам те одборе користио пре свега да бих потенцирао и промовисао пројекте који су битни за Књажевац, јер нас тамо има из читаве Србије. Можда ми је неко некад замерао што превише потенцирам локалпатриотизам, али ја сам био један од ретких из овог дела Србије и трудио сам се, нарочито из Књажевца, да све што могу на неки начин допринесем, појасним надлежним институцијама и министарствима што је неки пројекат важан за мој град и за овај регион. С друге стране, да дајем неке сугестије и препоруке шта би то малим општинама, као што је Књажевац, и овом читавом региону олакшало свакодневни живот и функционисање локалне самоуправе“.
Као посланик из Књажевца, колико сте били у прилици да конкретне проблеме и потребе нашег краја пренесете у Народну скупштину?
„Трудио сам се да свако моје обраћање у парламенту и свака моја дискусија на одборима бар у једном делу имају нешто што се тиче Књажевца. Трудио сам се да и код сваког закона који је у процедури, или код најаве неког закона који је још на нивоу јавне расправе или јавних слушања, пробам да својим доприносом помогнем, сугеришем и скренем пажњу на неке ствари које могу бити проблематичне у реализацији тог закона када су у питању мале општине, а самим тим и Књажевац. Са друге стране, трудио сам се и да похвалим када су нека законска решења посебно препознавала општине као што је Књажевац, општине сличне величине и општине источне Србије. Такође, увек сам се трудио да похвалим законе који су имали ту регионалну заступљеност. Пре свега зато што ми који долазимо – неко ће рећи из унутрашњости, ја то не бих тако назвао – морамо да се боримо, свако за свој град. Исток Србије је огроман по територији, а ту живи можда два одсто становништва читаве земље и ми морамо здушно да се боримо да стварамо услове да људи остају овде, да се млади људи враћају. Морамо да се боримо, јер без инфраструктуре, без повезаности и без свих тих услова не можете очекивати да се млад човек, из неких чисто локалпатриотских разлога, врати у Књажевац, остане овде и заснује своју породицу. Мора да има услове који су пандан условима у великим градовима“.
Које теме из Књажевца сте најчешће отварали или заступали на републичком нивоу?
„Највише сам говорио о инфраструктури. Када је у питању инфраструктура, успео сам и кроз своје залагање и сугерисање на одбору, пошто сам био члан Одбора за саобраћај, инфраструктуру и просторно планирање, да сугеришем колико су важни. Држава је много урадила када су у питању аутопутеви и регионални путеви. Али сам много причао о томе колико је важна локална путна инфраструктура, нарочито за мале општине које су велике по површини, као што је Књажевац. И ево, резултат тога је да су већ кренули радови на реализацији пута од Орeшца до Миљковца, а ја се надам да ћемо до краја године и почетком наредне имати још четири путна правца који су у најгорем стању у нашој општини. То су путни правци до Бањског Орeшца, Алдинца, Радичевца и Канделице. Тако да сам највише говорио о путној инфраструктури и трудио се да у сваком другом закону, где видим могућност да нешто померим и ставим Књажевац у први план, то и урадим.“
Сада сте поново кандидат за народног посланика и налазите се на 63. месту листе. Како доживљавате нову кандидатуру након искуства из претходна два мандата?
„Па тако је. То је, са једне стране, ја се надам, признање за неки мој досадашњи рад и труд, а са друге стране и признање за рад нашег Oпштинског одбора у Књажевцу и локалне самоуправе као такве. Ја сам се стварно трудио да, када је у питању скупштински рад, будем потпуно посвећен, да све своје обавезе испуњавам на време и да се трудим да, у сваком домену и у сваком делу посла који ми је био делегиран – да ли је то било чланство у одборима, да ли је то било вођење делегације или чланство у делегацији Одбора за европске интеграције, што у Европском парламенту, што на регионалним конференцијама – стварно дам свој максимални допринос и оправдам поверење које сам имао до сада. А са овим, као што сте рекли, местом на листи, као први са Тимочке стране, из Зајечарског и Борског округа, сматрам да је то што смо радили у претходном периоду било адекватно и да је то препознато од наше странке.“
Ако поново будете у Народној скупштини, које бисте теме везане за Књажевац ставили међу приоритете?
„Свакако ћу се у овом мандату понашати као што сам и до сада, што се тиче локалних и регионалних тема. Оно у шта сам сигуран, за шта ћу се залагати и што ће ми бити приоритет у раду јесте даље јачање путне инфраструктуре у Источној Србији. Много смо радили, а оно што ја сматрам следећим кораком јесте изградња брзе саобраћајнице од ауто-пута, од Малче, преко Сврљига и Књажевца до Зајечара. Са друге стране, имамо и ауто-пут који се гради ка Бору. На тај начин бисмо источну Србију потпуно повезали са Коридором 10, што би отворило могућности за нове инвестиције и нова квалитетна радна места, која су нам неопходна за источну Србију, Књажевац и друге мале општине, како бисмо задржали младе људе. Такође, оно о чему ћу увек говорити и што јесте један од највећих проблема, не само на истоку Србије већ и у читавој нашој земљи, јесте демографска ситуација. Морамо да се трудимо да, поред свих мера које држава већ спроводи, а које су највеће на Балкану и у овом делу Европе, додатно стимулишемо младе људе када су у питању региони источне и јужне Србије. Као што је председник Вучић недавно говорио, то би могло да буде и у домену посебног економског третмана за та два региона. То ће бити нека врста окоснице мог даљег рада када су у питању локалне и регионалне теме“.
Када говоримо о Књажевцу, шта је оно за шта ћете се лично залагати у Београду, а што можда није довољно видљиво грађанима овде?
„Као што сам и рекао, ослонац за останак младих људи и у Књажевцу и у читавој источној Србији мора да буде, пре свега, стварање услова – од инфраструктуре до привредног амбијента. Морамо да наставимо да повезујемо исток Србије са главним коридорима када је у питању саобраћајна инфраструктура, јер тиме отварамо простор за нове инвестиције и квалитетна радна места. Са друге стране, да бисмо у томе успели, важно је што и држава размишља у правцу да посебно економски третира и обрати пажњу на југ и исток Србије, који имају највеће демографске проблеме. О демографији и решавању демографских проблема увек се говорило, али је тек држава, у мандату Александра Вучића, формирањем Министарства за демографију и бригу о породици, почела да се суштински и системски бави тим проблемом. Показатеље већ имамо. То је процес у којем се резултати не могу видети за годину или две, већ тек након деценију или две. Али већ има позитивних сигнала и сматрам да овакав приступ треба наставити“.
Колико вам је важно да будете доступни грађанима Књажевца и након избора и на који начин они могу да вам се обрате са својим проблемима?
Као што знате, и овде где седимо данас, од првог дана мандата, када сам постао посланик, опремио сам и отворио своју канцеларију у оквиру општине. Буквално сам сваког дана овде од 7 до 15 часова, осим када сам у Београду, у Скупштини. Ту сам сваког дана, примам грађане, како овде, тако и у просторијама странке. Трудим се да чујем све и да сазнам који су њихови проблеми. Такође, грађани у општини имају сјајну комуникацију са председником општине. Пријем грађана је буквално свакодневан. Ко год дође, може да разговара или са председником или са неким од његових помоћника и колега. Али ја сам ту, и људи су то препознали, за оне проблеме које грађани имају са републичким институцијама. И онда, у највећој мери, људи долазе код мене са тим проблемима. Ја се трудим да, преко својих контаката у Скупштини и комуникације са ресорним министарствима, покушам да те проблеме решим. Важно је присуство државе и председника, као и будућег премијера са својим тимом који ће водити, али и људи у Народној скупштини и нас који смо са истока Србије. Потребна је даља борба и јасно сугерисање, отварање и причање о проблемима, јер, да би се нешто решавало, мора о томе да се прича, да то дође на дневни ред и да то неко чује и види. Тако да ја никада нисам имао проблем да кажем нешто и својим сарадницима, и у Скупштини, и министрима, да отворим неке проблеме и да кажем нешто што јесте, јер смо, на крају крајева, зато и тамо. Јер, ако се о проблему не прича, нико и не зна да тај проблем постоји. Тако да мислим да је то суштински важно, да се о проблемима прича и да се налазе и предлажу решења за те проблеме“.
Шта је највеће обећање које сте дали грађанима Књажевца, а које још нисте успели да испуните?
„Наставак инвестиција на Старој планини, за које сам сигуран да ће кренути са испуњењем у наредној години“.
Да ли сматрате да Књажевац данас има довољно снажан глас у републичким институцијама?
„Скоро па сам сигуран да има. Повезаност локалне самоуправе са републичким институцијама је одлична. Опет кажем, посланички посао није само онај посао који се види у пленуму. Ви свој политички ауторитет кроз функцију народног посланика можете да употребите на милион начина да решите неке проблеме кад је у питању локална самоуправа. И ја, што је председник општине једном у свом гостовању на локалном радију рекао: „Кад треба да кренем на седницу, ми се видимо дан пре, имамо овај проблем, овај проблем, овај проблем… Ја то спакујем, понесем и трудим се да, док сам у Београду, пробам да у комуникацији са људима неке од тих проблема решим.“
За крај, шта бисте поручили грађанима Књажевца који ће 25. октобра одлучивати коме ће дати поверење?
„Ја позивам и Књажевчане и грађане читаве Србије да 25. октобра гласају паметно, да бирају мир, да бирају стабилност, да бирају искуство. Читав свет је у неким турбулентним временима. Нама треба човек и људи који знају свој посао, који су искусни и који имају јасну визију и план где Србија треба да буде. А ми сматрамо да Србија треба да буде самостална, независна и суверена земља, која ће и даље економски да јача. Мислим да је наша листа та која нуди и мир и помирење и спуштање тензија у нашем друштву, које су претходне две године биле присутне на улицама. Сигуран сам да ћемо након победе 25. октобра пружати руку политичким противницима и позивати на дијалог. На њима и на њиховој одговорности ће бити да ли ће ту руку прихватити, али лековито би било за друштво и за читаву нашу земљу да се то деси. Јер, мимо свих политичких подела, једну земљу имамо и Србија треба да буде изнад свега“.