Донедавно га се везало уз бакине фотеље, дугачке зимске вечери и џемпере које нитко није хтио носити. Данас је један од најпопуларнијих хобија на друштвеним мрежама, а млади му се окрећу у великом броју. Стручњаци притом упозоравају да не доноси само шалове и капе, него и низ користи које би могле изненадити и највеће скептике
Игле, клупко вуне и неколико сати мира. Тако изгледа слободно вријеме све већег броја младих који су, умјесто за мобителом, посегнули за хобијем који су генерацијама чувале наше баке. Плетење и хеклањедоживљавају праву ренесансу, а видеозаписи с ручно израђеним торбама, капама и прслуцима на ТикТоку и Инстаграму скупљају милијуне прегледа.
Оно што је некад било симбол старомодности, данас је постало модни статемент и начин опуштања генерације која је одрасла уз екране. Млади се окупљају у кафићима и парковима на заједничким плетачким дружењима, размјењују узорке на интернету и поносно носе комаде које су сами израдили.
Од бакине фотеље до друштвених мрежа
Вал популарности додатно се захуктао тијеком пандемије, када су многи затворени у домовима тражили занимацију за руке и главу. Један од окидача био је и шарени џемпер који је носио Harry Styles, а који су тисуће обожаватеља диљем свијета покушале исплести према видеима на интернету.
Од тада се тренд само проширио. Ручно рађени комади уклапају се у све популарнију идеју одрживе моде, а младима се свиђа и то што носе нешто што нитко други нема. Уз то, резултат је опипљив, што је у свијету у којем се већина посла и забаве одвија на екрану, посебно вриједан осјећај.
Што се догађа у мозгу док плетемо
Ипак, најзанимљивији дио приче крије се испод површине. Истраживања показују да плетење може имати изненађујуће позитиван учинакна ментално здравље. Ритмични и понављајући покрети рукама дјелују слично као медитација, смирују живчани сустав и помажу да се мисли одмакну од брига.
У једној великој британској анкети међу више од 3500 љубитеља плетења, велика већина испитаника који су се борили с депресијом изјавила је да се након плетења осјећа сретније. Многи су истакнули и да им тај хоби помаже да се опусте, лакше размишљају и носе са стресом.
Истраживачи с америчке клинике Mayo отишли су корак даље. Њихово је истраживање показало да су старији људи који се баве ручним радовима попут плетења и хеклања рјеђе развијали благе когнитивне потешкоће, попут проблема с памћењем. Стручњаци то објашњавају тиме што плетење истодобно захтијева концентрацију, бројање, праћење узорка и прецизну координацију руку, чиме се мозак непрестано држи активним.
Лијек за дигиталну исцрпљеност
За млађе генерације посебно је важан још један учинак. Док плету, руке су им заузете, па је пуно теже бесконачно скролатидруштвеним мрежама. Многи управо зато плетење описују као својеврсни дигитални детокс који не тражи одрицање, него нуди забаву и осјећај постигнућа.
Томе треба додати и друштвену димензију. Плетачке групе постале су мјесто за упознавање нових људи и опуштен разговор, што је у времену када се све више младих жали на усамљеност итекако драгоцјено.
Чини се да су наше баке знале нешто што знаност тек сада потврђује. Уз клупко вуне и мало стрпљења, плетење није само хоби, него и мали ритуал за мир у глави.