Европска банка за обнову и развој (EBRD) повећала је прогнозу раста српске привреде за 2026. годину са 2,8 на 3,1 одсто, наводећи да ће опоравак инвестиција и туризам повезан са специјализованом изложбом EXPO 2027 подржати економску активност.
У најновијем септембарском извештају о регионалним економским перспективама, EBRD је задржао прогнозу раста Србије за 2027. годину на 3,8 одсто.
Српска привреда је након раста од два одсто у 2025. години убрзала током 2026. године. Бруто домаћи производ повећан је међугодишње за 3,2 одсто у првом тромесечју и 3,6 одсто у другом кварталу.
Како се наводи у извештају, економску активност подржали су раст трговине на мало након повећања зарада и пензија, као и опоравак туризма. Истовремено, индустријска производња је благо смањена.
Мањи дефицит текућег рачуна
Према подацима EBRD-а, дефицит текућег рачуна Србије смањен је у првој половини 2026. године за 30 одсто. На то су утицали мањи трговински дефицит и већи суфицит у услугама, док су приливи страних директних инвестиција благо повећани.
Инфлација је у јулу нагло успорила и достигла 1,9 одсто, што је знатно испод базне инфлације од 4,5 одсто. Главни фактор пада инфлације биле су ниже цене хране.
EBRD наводи и да је Влада Србије настојала да заштити домаћинства од раста цена горива повезаног са сукобом на Блиском истоку, између осталог делимичним смањењем акциза и ограничењима извоза нафтних деривата.
Референтна камата 5,75 одсто
Народна банка Србије референтну каматну стопу држи на нивоу од 5,75 одсто, док је буџетски дефицит у првој половини 2026. године био двоструко већи него у истом периоду претходне године, пре свега због двоцифреног раста расхода.
С друге стране, јавни дуг је крајем јуна смањен на 43,8 одсто бруто домаћег производа, наводи EBRD.
Енергетика и водостај Дунава међу ризицима
У извештају се указује и на ризике који би могли да утичу на српску економију. Међу њима су глобалне и домаће политичке тензије, осетљивост енергетског снабдевања, као и низак водостај Дунава.
Низак водостај ове велике европске реке могао би да се одрази на логистику и производњу електричне енергије.