Српска православна црква и верници 21. септембра обележавају Рођење Пресвете Богородице, празник у народу познат као Мала Госпојина. Овај празник посвећен је рођењу Марије, мајке Исуса Христа, и убраја се у велике празнике православне цркве.

Према црквеном предању, Пресвета Богородица рођена је од праведних Јоакима и Ане. Њено рођење представљало је радост за њене родитеље, који су, према предању, дуго били без деце. Рођење Богородице у хришћанској традицији има посебан значај јер се њоме најављује долазак Спаситеља.

Мала Госпојина један је од празника који имају важно место у православном календару. У народу се празник повезује са почетком јесени, па се у многим крајевима сматра и временом када се завршавају пољски радови и почиње припрема за хладнији део године.

На овај дан верници одлазе у цркву, присуствују богослужењима и моле се за здравље, мир и благостање својих породица. Као и за друге велике празнике, дан се проводи у миру и уз поштовање црквених обичаја.

Мала Госпојина уједно је и крсна слава многих српских породица, а бројне цркве и манастири посвећени су Рођењу Пресвете Богородице.

Празник Мала Госпојина подсећа вернике на значај породице, вере и наде, али и на долазак јесени и промене које ово годишње доба доноси.