На данашњи дан, 19. септембра 1814. године, почела је Хаџи-Проданова буна, један од значајних догађаја у борби српског народа за ослобођење од османске власти. Иако је устанак брзо угушен, сурова одмазда над побуњеницима и становништвом додатно је појачала незадовољство, које ће наредне године довести до Другог српског устанка.
Како је почела Хаџи-Проданова буна?
Хаџи-Проданова буна избила је у јесен 1814. године, након што су се у Србији, која је поново потпала под османску власт после слома Првог српског устанка, појачали притисци и репресија над становништвом.
Непосредан повод за побуну био је сукоб код манастира Трнава, у околини Чачка. У догађају су учествовали игуман Пајсије и Михаило, брат војводе Хаџи-Продана Глигоријевића. Након сукоба, страх од хапшења и одмазде подстакао је организовање отпора.
На чело буне стао је Хаџи-Продан Глигоријевић, војвода и учесник Првог српског устанка. Побуна се убрзо проширила на подручја Пожешке, Крагујевачке и Јагодинске нахије.
Зашто устанак није успео?
Иако се буна проширила на више области, устаници нису имали довољно оружја, организације и подршке свих народних старешина. Посебно значајно било је одбијање Милоша Обреновића да се придружи устанку.
Милош Обреновић сматрао је да тренутак није погодан за нову велику побуну. Уместо отвореног придруживања устаницима, покушао је да посредује код османских власти, настојећи да ограничи последице по становништво.
Османске власти су, међутим, покренуле широку акцију гушења буне. Уследила су хапшења, мучења и погубљења учесника устанка и људи за које се сумњало да су га подржавали.
Крвава одмазда над становништвом
После слома Хаџи-Проданове буне уследила је сурова одмазда. Велики број побуњеника је погубљен, а многи су били изложени тешким казнама и насиљу.
Ови догађаји оставили су дубок траг међу српским становништвом. Иако устанак није успео да ослободи Србију, његово гушење није угасило тежњу народа за слободом.
Историјски извори Хаџи-Проданову буну посматрају као важну епизоду између Првог и Другог српског устанка. Само неколико месеци касније, у пролеће 1815. године, под вођством Милоша Обреновића започео је Други српски устанак.
Ко је био Хаџи-Продан?
Хаџи-Продан Глигоријевић рођен је око 1760. године и био је војвода и учесник Првог српског устанка. После пропасти устанка 1813. године, наставио је да се супротставља османској власти.
Након гушења буне 1814. године, Хаџи-Продан је напустио Србију. Најпре је отишао у Аустрију, а потом у Влашку. Године 1821. придружио се грчком покрету за ослобођење од Османског царства. Преминуо је 1825. године.
Хаџи-Проданова буна остала је упамћена као симбол отпора и један од важних догађаја који су претходили коначном јачању српског ослободилачког покрета у 19. веку.
Хаџи Проданова буна зато заузима важно место у историји српске борбе за ослобођење од османске власти.