Готово истовремено представљање Илије Срдановића, првог кандидата листе „Студентска листа – Студенти побеђују”, у низу водећих хрватских медија отворило је питање због чега је избор једног од учесника парламентарних избора у Србији изазвао тако интензивну пажњу у суседној држави.
У свега неколико дана текстове о Срдановићу објавили су „Јутарњи лист”, „Вечерњи лист”, „Слободна Далмација”, „24 сата”, „Индекс” и „Телеграм”, при чему се кроз велики део тих текстова провлачи веома сличан оквир – новосадски кардиолог представља се као ново лице студентског покрета, човек који се „супротставља Вучићу”, „симбол отпора” или политичар за којег се део јавности нада да би могао да промени власт у Србији.
Посебно упада у очи временска концентрација објава. „Јутарњи лист” је 15. септембра у рано јутро објавио текст под насловом „Ово је човјек којег су студенти у Србији одлучили супротставити Вучићу”, док је „Слободна Далмација” неколико сати касније Срдановића представила као „изгледног протукандидата Вучићу”.
„Вечерњи лист” истог дана пише „Тко је човјек који предводи студентску листу у Србији? Јасно је рекао Вучићу што мисли”, уз оцену да га за место на листи, поред подршке студентима, „квалификују знање, струка и борба за боље функционисање здравственог система”.
Још директнији политички оквир понудио је портал „24 сата”. Срдановић је тамо представљен као „цењени кардиолог и професор” који је преузео вођење Студентске листе, „симболизујући отпор против постојећег политичког система”. У тексту се његов излазак на изборе описује као израз „бунта генерације” која тражи лице изван постојећег политичког поретка.
Од биографије до политичког противника
Види се да се у готово истом периоду укључио и „Телеграм.хр”, насловом који Срдановића већ поставља у контекст могућег рушења председника Србије: „Тко је уопће тај човјек о којем прича цијела Србија: многи се надају да би могао срушити Вучића на изборима”.
Таква формулација иде корак даље од обичног представљања кандидата. Уместо питања ко је први човек једне изборне листе и какав програм заступа, фокус се пребацује на његов однос према Александру Вучићу и могућност промене власти у Србији.
Сличан образац присутан је и у другим насловима. Срдановић није првенствено представљен кроз политички програм Студентске листе, њене ставове о економији, Косову и Метохији, Европској унији, спољној политици или другим државним питањима, већ готово редовно кроз персонализовану изборну утакмицу са Вучићем.
Оно што се може утврдити јесте неуобичајено концентрисана пажња и веома сличан политички оквир у којем неколико великих хрватских медија представља истог актера у изборној кампањи друге државе.
„Индекс” наставио праћење
Пажња се није завршила првог дана. „Индекс” је 16. септембра објавио нови текст о Срдановићу, издвајајући његову изјаву да је „целог живота војник” и наводећи његове речи да је својевремено био регрутован и носио пушку, а потом ту метафору користио и за професионални и политички ангажман.
Исти портал је дан раније детаљно пренео и Вучићеву тврдњу да је Срдановићу понудио телевизијски дуел, као и одговор првог кандидата Студентске листе да нема времена да размишља о томе шта председник Србије говори и да ће студентски покрет донети промене.
Хрватски „24 сата” је, иначе, још 14. септембра опширно пратио предају потписа Студентске листе Републичкој изборној комисији, уз фото-галерију поворке у Београду.
Готово исти наратив у више редакција
Карактеристично је и то што део текстова није резултат засебног истраживачког рада хрватских редакција. „Слободна Далмација”, на пример, у самом тексту преноси наводе „Јутарњег листа” и српског „Данаса”, док „Јутарњи”, „Вечерњи” и други портали такође користе информације претходно објављене у српским медијима.
Зато се може говорити о својеврсном регионалном медијском таласу на ком се једна политичка личност из Србије за врло кратко време добила је простор у готово свим великим хрватским информативним медијима, са насловима и формулацијама који је углавном смештају у улогу главног изазивача актуелне власти.
За српску јавност зато није без значаја како се изборна кампања у Србији посматра у Загребу. Хрватски медији, наравно, имају пуно право да прате изборе у суседној земљи и да уређивачки бирају теме којима ће посветити простор. Једнако је легитимно, међутим, регистровати чињеницу да је Срдановић у тим медијима добио изразито велику видљивост одмах по изласку на политичку сцену и да је доминантни угао текстова његова конфронтација са Александром Вучићем.
политика.рс