Програм 60. „Мокрањчевих дана“ у Неготину настављен је 14. септембра кроз три садржаја који су публици представили различите слојеве музичког и културног наслеђа – од драгоцене Мокрањчеве заоставштине, преко ране и традиционалне музике, до српске духовне хорске традиције.
Програм је почео у 11 часова на Тргу у Неготину, у оквиру „Класике у 11“, где је наступила Певачка група Музичке школе „Мокрањац“ из Београда.
Млади певачи представили су избор српских народних песама из различитих крајева у којима се музичка традиција преносила с генерације на генерацију. На програму су биле песме са Косова и Метохије, из јужне и централне Србије, Шумадије, Баније, Поткозарја и околине Младеновца, као и песме српског становништва из Хрватске и горанска песма са Косова и Метохије.
Певачка група извела је „Билбил пиле“, „Висок пенџер“, „Жубор вода“, „Тамна ноћи“, „Седи Мара на камену“, „На Ријеци“, „Ој Јагњило село“, „Ви наше село малово“, „Зелени се ливада“, „Сву ноћ ми билбил препева“ и „Ја сам мало Поткозарско дијете“.
Овај програм посебно се уклопио у дух „Мокрањчевих дана“, имајући у виду значај народне музичке традиције за стваралаштво Стевана Стојановића Мокрањца. Наступ младих певача био је сусрет генерација и традиције, кроз песме које и данас живе захваљујући онима који их уче, изводе и преносе даље.
У 18 часова у Мокрањчевој родној кући, отворене су изложба и представљена монографија „Мокрањац, вечни акорд наслеђа – 170 година од рођења“, ауторке Весне Станковић, директорке Музеја Крајине.
Поставка је представила драгоцену музејску грађу, међу којом су оригинални Мокрањчеви рукописи, нотни записи и документа. Посетиоци су тако добили прилику да непосредно виде трагове композиторовог рада и стваралачког процеса – исправке, дописане ноте и друге записе који сведоче о начину на који је Мокрањац обликовао своју музику.
Изложба и монографија представљају допринос очувању и даљем сагледавању Мокрањчевог наслеђа, које и данас живи кроз његова дела, хорове и фестивал који већ шест деценија носи његово име.
У 19 часова, у истом амбијенту Мокрањчеве родне куће, наступио је Ансамбл за рану и традиционалну музику „Ренесанс“ са програмом „Из векова громовите тишине“.
Публика је кроз овај концерт кренула на музичко путовање од средњовековне Европе до старе Србије и Балкана. Програм је започео композицијама из збирке Cantigas de Santa Maria из XIII века, након чега су уследила дела и игре средњовековне и ренесансне Европе, као и музика анонимних аутора и мелодије из старих рукописа.
Посебан део концерта био је посвећен традиционалном музичком наслеђу старе Србије и различитих крајева Балкана. Музичари су наступили на бројним инструментима из различитих историјских епоха, као и на њиховим верним копијама, дочаравајући звук времена из којег су композиције потекле.
Ансамбл „Ренесанс“ из Београда делује од 1969. године и током више од пет деценија рада одржао је више од три хиљаде концерата у земљи и иностранству. Његов рад обухвата истраживање и извођење музике средњег века, ренесансе и барока, али и традиционалног музичког наслеђа старе Србије и Балкана.
Вечерњи програм настављен је у 20.30 часова у Цркви Свете Тројице, где је наступио Хор Радио-телевизије Србије, под диригентском управом Хаџи Јакова Милутиновића.
У простору храма, програм је био посвећен српској духовној хорској музици и њеном развоју кроз различите епохе. Публика је могла да чује дела која повезују традицију српске духовне музике са стваралаштвом Стевана Мокрањца и савремених српских композитора.
Посебно место имало је премијерно извођење дела „Воскресенија ден“, на музику Стевана Мокрањца у обради Хаџи Јакова Милутиновића, чиме је програм додатно повезан са овогодишњим јубилејима – 170 година од рођења Мокрањца и 60 година „Мокрањчевих дана“.
Тако је 14. септембар на фестивалу у Неготину објединио музејску грађу, рану и традиционалну музику и духовно хорско наслеђе, показујући различите начине на које се музичка традиција чува, истражује и преноси новим генерацијама.