Археолошка истраживања касноантичког локалитета Врело–Шаркамен код Неготина донела су значајно откриће у најнижем делу југозападне куле некадашње царске резиденције пронађен је балнеум, приватно римско купатило са сложеним системом грејања, парним купатилом и три каде.
Ово откриће пружа нови увид у функцију комплекса, који је због масивних зидова и монументалних кула дуго посматран пре свега као утврђење. Нови налази, међутим, указују да су поједини делови комплекса били намењени удобности, одмору и свакодневном животу припадника највишег друштвеног слоја.
Купатило је имало кружну основу и било је покривено куполом са шест прозорских отвора. Посебну вредност представља добро очуван хипокауст, римски систем подног грејања. Топао ваздух из ложишта пролазио је кроз простор испод пода, који је био ослоњен на кружне стубиће, загревајући просторије купатила.
Археолози су открили и место на којем се налазила бакарна посуда за загревање воде. Иако сама посуда није сачувана, њено лежиште омогућава истраживачима да реконструишу њен положај и начин повезивања са системом за загревање.
У делу намењеном корисницима резиденције пронађене су три каде, као и судаторијум – просторија која је служила као парно купатило. Налази потврђују да купање у оваквим комплексима није имало само хигијенску функцију, већ је представљало и део културе одмора и уживања римских елита.
Сервисни и приватни делови купатила били су раздвојени. Особље задужено за одржавање ватре и система грејања приступало је техничким просторијама са западне стране куле, док је приступ корисника био повезан са резиденцијалним делом комплекса.
Откриће балнеума додатно потврђује претпоставку да Врело–Шаркамен није био искључиво војни објекат, већ монументални резиденцијално-меморијални комплекс изграђен крајем 3. и почетком 4. века. Локалитет се повезује са римским царем Максимином Дајом, једним од владара из периода тетрархије.
Шаркамен је стручну јавност привукао још пре око три деценије, када је у царском маузолеју откривен изузетно вредан комплет златног накита. Заједно са остацима порфира, монументалном архитектуром и сада откривеним приватним купатилом, овај налаз додатно указује на снажну повезаност комплекса са римским царским кругом.
Истраживачи сада настоје да утврде на који начин се из палате улазило у купатило, како је савладавана висинска разлика између поплочаног ходника и најнижег нивоа куле, као и какву су функцију имале све просторије откривене у њеној унутрашњости.
Истраживања локалитета Врело–Шаркамен спроводе Археолошки институт у Београду и Музеј Крајине из Неготина, уз подршку Министарства културе. Радовима руководе археолог др Марија Јовић и музејски саветник Гордан Јањић, док истраживачки тим чине стручњаци из области археологије, архитектуре и геодезије.
Наставак истраживања требало би да пружи прецизнију слику о организацији царске палате и начину живота њених становника. После драгоценог златног накита из царског маузолеја, откриће приватног купатила представља још један важан доказ изузетног значаја Шаркамена за проучавање касноантичке историје источне Србије.