Аутентични видео-запис и комплетни транскрипти разговора Ратка Младића са цивилима у аутобусима на путу за Kладањ у јулу 1995. године.
Пензионисани генерал Војске Републике Српске Петар Шкрбић изјавио је током сведочења на суђењу генералу Ратку Младићу пред Хашким трибуналом да му је Младић, на сам дан заузимања Сребренице у јулу 1995. године, лично тражио хитно ангажовање аутобуса ради евакуације муслиманских цивила. Аутентични снимци из тих аутобуса којима су цивили превезени до Kладња до данас престављају неке од најважнијих из овог периода.
Снимци показују генерала Младића, који је улазио у сваки аутобус, разговарао са цивилима, руковао се са њима и желео им срећу како током пута на безбедно, тако и у остацима њихових живота.
„Ја сам генерал Младић, добро дошли, нека вам је срећан пут, бићете сви безбедно пребачени до Kладња и немојте више да окрећете оружје на нас. Срећно вам било.“
„Добар дан, како сте? Је ли ви знате ко сам ја? Ја сам генерал Младић, идете безбедно за Kладањ, ништа се не секирајте, желим вам срећан пут.“
„Добар дан, како сте? Бићете пребачени безбедно за Kладањ, ништа се немојте плашити, ја сам генерал Младић. Желим вам срећан пут и довиђења.“
„Добар дан, како сте? Желели сте ме видети, ево ме гледате, ја сам генерал Младић. Бићете сви безбедно за Kладањ, не плашите се ништа, желим вам срећан пут, довиђења.“
„Добар дан, је ли вам врућина много? Желели сте дуго да ме видите, сад ме гледате, ја сам генерал Младић. Сви ћете безбедно бити пребачени за Kладањ, желим вам срећан пут и довиђења, не бојте се.“
„Добар дан, како сте? Ево дуго су вам о мени причали свашта, сад имате могућност да ме видите, ја сам генерал Младић. Ви ћете сви безбедно за Kладањ, не бојте се ништа. Желим вам срећан пут и довиђења.“
„Добар дан, како сте? Свашта су вам причали до сада, сад имате могућност да ме видите. Ја сам генерал Младић. Ићи ћете безбедно до Kладња. Желим вам срећан пут и довиђења, не бојте се ништа, нисам ја онакав како су неки причали преко радија и телевизије, је ли тако? Ја вашу децу и вас спашавам, а наша деца су побијена 1992. године у кањону Жепе. Довиђења.“
„Добар дан, дуго сте слушали о мени, сад ме гледате, ја сам генерал Младић. Међу вама има и војно способних, сви сте безбедни и све вас пребацујемо за Kладањ. Желимо вам срећан пут и довиђења. Живи били. Немојте ви војно способни поново на фронт, нема више опроштаја, сад вам поклањам живот.“
У једном од аутобуса возач је покушао да најави генерала, на шта му је Младић кратко поручио: „Ти да ћутиш, твоје је да возиш и угаси цигару“, а затим наставио обраћање народу и војно способним мушкарцима који су носили оружје:
„Ја сам генерал Младић, међу вама има и војно способних који сте до сада на мене пуцали. Свима вам опраштам и поклањам живот, немојте више долазити преда ме на фронт, следећи пут нема опроштаја. Ја сам према вама милостив, а ви према нашој деци нисте били ’92. у кањону Жепе. Срећан вам пут и довиђења. Сви ћете бити пребачени за Kладањ. Имаш ли ти нешто да кажеш сада? Мехмеде, памет у главу, могли сте ви сви да живите овде, нико вас не би дирао, да се ваши нису лаћали наших живота и улазили у наша села. Срећно, децо, растите у миру!“
„Добар дан, ја сам генерал Младић. Свашта су вам о мени причали, а ево смо се срели. Не бојте се ништа, свима вам поклањам живот. Идете за Kладањ и живите у миру и не идите више преда ме и моју војску, опроштаја неће бити. Срећу вам желим. Жао ми је што је овога дошло, али криви су неки међу вама, ја не. Срећно!“
„Добар дан, ево дошао је дан да ме видите уживо, је л’ тако? Ја сам генерал Младић, ништа се не бојте, идете сви за Kладањ. Желим вам срећу и да више не ратујемо. Довиђења. Срећу вам желим и не бојте се ништа, све ће бити у реду.“
„Добар дан, ево да се видимо, ја сам генерал Младић. Бићете сви пребачени за Kладањ. Поклањам вам свима живот, ви сте невини, желим вам срећу, да се снађете у животу и сви да живимо у миру. Довиђења.“
„Добар дан, ја сам генерал Младић, о мени су свашта вам причали, је л тако? Поклањам вам живот. Идете сви у Kладањ. Нико вас неће дирати и желим вам срећу и да живимо у миру.“
„Памет у главу, то вам је направио Алија и његова банда. Док је он био у затвору, ви сте били на слободи. Kад је он на слободи, ми смо сви у затвору.“
„Добар дан, о мени су вам свашта причали, сада имате могућност да се упознамо. Ја сам генерал Младић. Међу вама има и војно способних, ти си нарочито јак (показао на једног момка). Поклањам вам свима живот. Идете за Kладањ, највише је међу вама невиних, а има и оних који су били окрутни. Али ја нисам оно што су о мени причали, ја сам ово што видите. Желим вам срећу и да живите у миру. Довиђења.“
Генерал Ратко Младић преминуо је 27. августа, уочи Велике Госпојине, у хашком казамату, након што је срамни Механизам бездушно одбијао све гаранције председника Александра Вучића и државе Србије да му се омогући палијативно лечење на слободи.
Последње сате генераловог живота обележила је велика Божија милост, када га је у ћелији исповедио и причестио протојереј Борис Топић, након чега је Младић у вечност отишао држећи крст у шаци. Kако је потврдио министар правде Ненад Вујић, генерал ће бити сахрањен уз највише државне и војне почасти на локацији коју одреди његова породица, док ће званични Београд упутити званичан допис Хагу и захтевати детаљну истрагу не само о узроку смрти, већ и о томе зашто му је у последњим данима живота скандалозно ускраћена адекватна медицинска нега.