Српска православна црква и верници данас, 29. августа, прослављају празник посвећен Нерукотвореном лику Господа Исуса Христа, у народу познат као Трећи Спас, као и спомен на велике светитеље – Преподобног Романа Ђунишког и Светог Јевстатија Другог, архиепископа српског.
Овај празник долази непосредно након Велике Госпојине, којом се завршава Госпојински пост. Зато је 29. август по православном календару мрсан дан.
Чудо Трећег Спаса – лик Христов отиснут на платну
Празник Нерукотвореног лика Господњег подсећа на чудо из времена Христовог живота на Земљи.
Према хришћанском предању, кнез Авгар из Едесе био је тешко болестан. Чувши за Христова исцељења, послао је свог изасланика, међу којима је био и сликар, са жељом да види Спаситеља и замоли га за помоћ.
Пошто сликар није успевао да приђе Исусу због великог броја људи, Господ је, према предању, узео платно, умио се и обрисао лице. На платну је остао отиснут Његов лик.
Тај лик је познат као Нерукотворени Образ, јер није настао људском руком. Авгар је, према предању, поклонивши се Христовом лику, доживео исцељење.
Свети Роман Ђунишки – велики српски чудотворац
- август посебно се обележава у Поморављу и околини Крушевца, где се прославља Преподобни Роман Ђунишки, Чудотворац.
Свети Роман био је један од монаха који су у средњовековну Србију донели духовну традицију источног монаштва. Према предању, био је ученик Светих Климента и Наума Охридског.
Његове свете мошти почивају у манастиру Свети Роман код Ђуниса, једном од познатих православних светиња овог дела Србије.
Манастир вековима посећују верници који се моле за здравље, мир и помоћ у различитим животним невољама, а посебно се поштује молитвена традиција везана за Светог Романа Чудотворца.
Помиње се и Свети Јевстатије Други
На овај дан верници се сећају и Светог Јевстатија Другог, архиепископа српског, који је био један од поглавара Српске православне цркве у средњем веку.
Његов живот и дело остали су забележени у историји српске цркве и средњовековне Србије.
Народни обичаји за Трећи Спас
У српском народу Трећи Спас повезан је са завршетком летњег периода и почетком јесењег циклуса.
У многим крајевима постоји обичај да се у овом периоду започиње са употребом новог грожђа и других јесењих плодова.
Према народном веровању, након Трећег Спаса време постепено почиње да се мења, а лето полако уступа место јесени.
Верници овај дан проводе у молитви, посети храмовима и паљењу свећа за здравље и напредак породице, уз сећање на свете који су својим животом и делима оставили дубок траг у православној традицији.