Милан Ђурђевић, оснивач, идејни вођа, клавијатуриста и продуцент групе „Неверне бебе”, овогодишњи је роконачелник 59. „Гитаријаде” у Зајечару. Тим поводом данас је у Градској управи Зајечар организован пријем, на којем су му симболично уручени кључеви града.
Ђурђевић је истакао да за Зајечар и „Гитаријаду” везује један од најважнијих почетака своје музичке каријере, будући да је управо на зајечарској рок-смотри 1983. године, као члан групе „Нова земља”, освојио награде публике и стручног жирија.
„Зајечар је крив што сам ушао у свет музике. Враћам се овде са искреним задовољством зато што знам да је Зајечар био и остао град рокенрола. Људи који су у рокенролу направили велике каријере прошли су кроз зајечарску ’Гитаријаду’. Ова манифестација је од круцијалног значаја за рок културу ове земље. Оно што је најважније јесте то што се даје шанса младим бендовима”, рекао је Ђурђевић.
Градоначелник Зајечара др Владимир Виденовић захвалио је Ђурђевићу на дугогодишњој промоцији Зајечара и „Гитаријаде” и поручио да избор овогодишњег роконачелника представља симболичан почетак новог поглавља најстарије рок манифестације на овим просторима.
Избор Милана Ђурђевића за роконачелника 59. „Гитаријаде” има посебну симболику, јер је управо у Зајечару остварио један од првих великих успеха у каријери. Са групом „Нова земља” победио је на „Гитаријади” 1983. године, а бенд је потом снимио албум „Летачи”, који је 1985. објавио ПГП РТБ.
Ђурђевић је рођен 31. марта 1967. године у Ваљеву, а музиком је почео да се бави још у детињству. Са 11 година наступао је у ваљевском Дому омладине, док је са 13 година, заједно са братом Влајком, основао први бенд и почео да изводи ауторске композиције.
Након пресељења у Београд постао је један од траженијих клавијатуриста, а 1986. године придружио се групи „Смак”. Са овим саставом учествовао је у снимању албума „Смак 86” и концертним активностима, у постави у којој су били Радомир Михаиловић Точак, Зоран Милановић, Слободан Стојановић Кепа и Борис Аранђеловић.
Почетком деведесетих Ђурђевић је наставио ауторски и студијски рад, а 1991. године са братом Влајком прешао је у групу „Frenky”. Исте године на фестивалу „МЕСАМ” добио је награду за аранжман за песму „Љубим, а знам”, док је годину дана касније на истом фестивалу победио са симфо-рок композицијом „Сага”.
Почетком 1993. године, заједно са Влајком Ђурђевићем и бубњарем Чедом Мацуром, покренуо је ауторски пројекат „Неверне бебе”. Први албум „Неверне бебе I” објављен је почетком 1994. године, чиме је започета вишедеценијска дискографска и концертна каријера једног од препознатљивијих састава домаће рок сцене.
Поред рада са „Неверним бебама”, Ђурђевић се током каријере бавио различитим музичким жанровима, од фјужна, етно и класичне до амбијенталне и духовне музике. Радио је као аутор, аранжер, продуцент и студијски музичар, а писао је и филмску музику.
Међу музичким узорима Милана Ђурђевића издвајају се Pat Metheny, Pink Floyd и Сергеј Рахмањинов.