Када је пре две године Анђелка Ђорђевић (64) обилазила старо породично имање у атару села Поповац, код Параћина, око два хектара земље било је потпуно обрасло шумом, а оронула воденица на речици Топлик, направљена пре скоро два века, утонула у заборав. Већ четири деценије била је ван функције, од кад је последњи рођак који ју је одржавао, преминуо.
Исти потес данас изгледа потпуно нестварно захваљујући одлуци коју је предузмљива Поповчанка тада донела. Иако годинама има свој бизнис у Швајцарској, договорила се са рођацима који су сувласници имања, па су два хектара постала прелепи природни парк. У идиличном амбијенту препуном зеленила и цвећа централно место заузима обновљена воденица „Деда Ђорђе“ чији се точак поново завртео након пуних 40 година. На радост житеља Поповца и околних села који би ту да мељу жито, али и да се сусрећу, прослављају срећне тренутке и друже. А и на радост поштовалаца културно-историјског наслеђа Петрушке области, врло значајне у време славне Душанове и Лазареве Србије.
– Да није било воље и жеље, ништа од овог не би било. У Поповцу су некада радиле четири воденице, било је и манастирских, али је наша једина била у каквом-таквом стању да је могла да се обнови и приведе намени. Према казивању старије фамилије, њен оснивач је наш предак, деда Ђорђе. Воденица је из 1836. године, скоро двеста година слави. Овом обновом, надам се, дајем допринос очувању не само породичног већ и петрушког наслеђа, а истовремено испуњавам велику жељу свог оца да се овде поново меље жито. Нажалост, мој отац је умро пре 25 година, али смо његову жељу ипак спровели у дело. Воденицу смо отворили 8. августа, на његов рођендан и велики верски празник Свету Петку – прича, за „Новости“, Анђелка.
И њена жеља је да се жито меље и поточара што више користи. То је већ сада могуће, вели она, али преостаје да се стручно ураде нека најфинија подешавања точка како би квалитет брашна био савршен. Са фамилијом тражи решење ко ће воденицу да одржава и ту ради. Неких опција већ има тако да поповачка воденичка прича, после деценија тишине, има нови почетак. А судећи према амбијенту који смо затекли, млевење жита неће бити једини разлог доласка на ово рајско место.
И док се Анђелка нада да је обновом поточаре направила нешто добро за породицу, Поповчане и све становнике параћинске општине, Драган Вучковић, челник Друштва „Петрус“, објашњава да је петрушки крај, у који спада и Поповац, током историје имао много активних воденица и ваљарица неопходних за тадашње становништво.
– Ту су се млеле житарице и производило сукно у које се народ облачио. Многи и не знају да је петрушки крај некада био јако насељен и да тек после 1600. године долази до осипања становништва. Данас само Забрега има пет активних воденица у клисури Црнице, а сад је прорадила и ова на Топлику. Захваљујући Анђелки и њеним рођацима. Ово је предиван простор и остварење једне јако добре идеје. Камо среће да се обнове и све остале воденице, па и цркве и манастири у крају, те да Петрушко властелинство поново стварно заживи!
Вучковић каже да се воденица у Поповцу налази одмах испод некадашњег манастиришта, само их јаруга дели. Цео крај се зове Комљаг и тај локалитет се највише помињао у периоду од 1346. до 1371. године као Комљаг са манастиром Светог Николе. Податке о томе налазимо у раваничким повељама. – Сама реч комљаг је латинског порекла и значи причешћивање, тако да је ово манастириште или црквиште било место причешћивања, односно место сретања са Господом.
А да ће воденица да заживи, потврђује ентузијазам жене која је главни покретач ове породичне приче ширег значаја. Посао у Швајцарској пренела је својој деци јер је пред пензијом. Још увек успешно балансира између Швајцарске и Србије, мада ће родни Поповац ускоро да превагне. Уз неизмерну жељу да воденички точак више не стане….
СВЕЧАНОСТ У РАЈСКОМ ПАРКУ
Како и приличи пуштању у рад воденице старе 190 година и околног парковског простора крај бистре речице, на дан Свете Петке свечаности у Поповцу је присуствовао велики број мештана са децом. Унутрашњост воденице је освештана, уприличена је изложба домаћих производа петрушког краја, уз наступ певачке групе из Забреге и малих фолклораша из Буљана. Зачин су биле такмичарске чобанске игре, а посебну пажњу је привукло бацање камена са рамена.
Нема прецизних података, али се сматра да је у Србији данас активно између 100 и 250 воденица поточара чије очување и ревитализацију активно подржава Друштво воденичара Србије. Воденице оживљавају не само због све веће потражње за традиционално млевеним интегралним брашном са каменог жрвња, већ и због тога што су постале аутентичне етно-туристичке атракције. Током историје највећи број поточара имала је источна Србија, док су данас најпознатије воденице у Колубарском округу.
новости.рс