Милан Ђурђевић, оснивач, идејни вођа, клавијатуриста и продуцент групе „Неверне бебе”, биће роконачелник 59. „Гитаријаде” у Зајечару, закључено је на седници Организационог одбора ове манифестације.
Ђурђевић је рођен 31. марта 1967. године у Ваљеву, а музиком је почео да се бави још у детињству, свирајући класичну музику. Са 11 година почео је да наступа у ваљевском Дому омладине, док је већ са 13 година, заједно са братом Влајком, основао бенд и почео да изводи ауторске композиције.
Са групом „Нова земља” 1983. године победио је на „Гитаријади” у Зајечару, освојивши наклоност и публике и стручног жирија. Бенд је потом снимио албум „Летачи”, који је 1985. године објавио PGP RTB. „Нова земља” стекла је статус култног симфо-рок састава и постала први бенд из Ваљева који је објавио албум.
Ђурђевић се 1984. године, заједно са Влајком, преселио у Београд, где је убрзо постао један од траженијих клавијатуриста. Две године касније добио је позив да се придружи групи „Смак”, са којом је провео две године. Учествовао је у снимању албума „Смак 86” и концертним активностима бенда. Тадашњу поставу чинили су Радомир Михаиловић Точак на гитари, Зоран Милановић на басу, Слободан Стојановић Кепа за бубњевима, Борис Аранђеловић као вокал и Милан Ђурђевић на клавијатурама.
Пред крај 1987. године отишао је на одслужење војног рока у Љубљану, а по повратку, крајем 1988, са братом Влајком обновио је „Нову земљу”. Због потешкоћа са објављивањем новог ауторског материјала, бенд се у једном периоду окренуо обрадама и интензивним клупским наступима широм тадашње Југославије и Европе.
Током 1989. године „Нова земља” је велики део времена провела наступајући у иностранству. Ђурђевић је добијао понуде за сарадњу са страним продуцентима и компанијама, али је одлучио да настави да развија сопствене ауторске идеје и музичку каријеру.
Током каријере наступао је и сарађивао са бројним истакнутим музичарима са простора бивше Југославије. Године 1991. са Влајком је прешао у групу „Frenky”, са којом је снимио албум „Плакао бих ал’ немам с’ киме”. Исте године на фестивалу „МЕСАМ” добио је награду за аранжман за песму „Љубим, а знам”, која је освојила и друго место по мишљењу публике. Годину дана касније на „МЕСАМ-у” је победио са симфо-рок композицијом „Сага”.
Почетком 1993. године, заједно са Влајком и бубњарем Чедом Мацуром, покренуо је ауторски пројекат „Неверне бебе”. Саставу су се убрзо прикључили гитариста Бане Јелић, а потом и Billy King. Почетком 1994. године објављен је први албум „Неверне бебе I”, којим је започета дугогодишња дискографска и концертна каријера бенда.
Поред рада са „Неверним бебама”, Ђурђевић се бавио различитим музичким жанровима, од фјужна, етно и класичне до амбијенталне и духовне музике. Писао је и филмску музику, а током каријере радио је као аутор, аранжер, продуцент и студијски музичар на бројним издањима домаће поп и рок сцене.
Препознатљив је и по интензивном концертном раду и високим професионалним стандардима. „Неверне бебе” су у појединим периодима одржавале између 100 и 140 концерата годишње, уз континуирани студијски рад и пробе.
Међу музичким узорима Милана Ђурђевића издвајају се Pat Metheny, Pink Floyd и Сергеј Рахмањинов.
Избор Милана Ђурђевића за роконачелника 59. Гитаријаде има и посебну симболику, с обзиром на то да је управо на зајечарској „Гитаријади”, као члан „Нове земље”, још 1983. године остварио један од првих великих успеха у каријери.