Нетачни наводи о отварању рудника изазивају страх међу грађанима, оценила је министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић.
Рани јавни увид у израду просторног плана за рударско-металуршки комплекс „Чукару Пеки“ и Малка Голаја не представља одлуку о отварању рудника, пресељењу становништва или експропријацији земљишта, поручила је министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић.
Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић оценила је да се у јавности пласирају нетачне и непроверене тврдње о наводном отварању нових рудника код Зајечара, уништавању источне Србије и расељавању становништва.
Према њеним речима, циљ таквих навода је стварање страха и неповерења међу грађанима, иако у овом тренутку не постоји одлука којом би било одобрено отварање новог рудника.
Нетачни наводи о отварању рудника изазивају забринутост
Ђедовић Хандановић је објаснила да рани јавни увид у израду Просторног плана подручја посебне намене рударско-металуршког комплекса „Чукару Пеки“ и Малка Голаја не значи да је донета одлука о пресељењу људи или експропријацији имовине.
Како је навела, тим поступком се не отвара рудник, не стичу се права над земљиштем и не доноси коначна одлука о будућој експлоатацији.
Грађани током раног јавног увида, јавног увида и јавне расправе могу да доставе питања, примедбе и предлоге, које би надлежни органи и стручне институције требало да размотре на основу документације и стручних анализа.
Геолошка истраживања не значе почетак експлоатације
Министарка је нагласила да одобрење за спровођење геолошких истраживања није исто што и дозвола за отварање рудника.
Од истраживања до евентуалне експлоатације постоји низ законских поступака, анализа, контрола, студија и услова који морају да буду испуњени. Реч је о процесу који може да траје годинама и у којем учествују различите надлежне институције.
Према подацима које је изнела, у Србији је у последње 23 године отворен само један нови рудник метала – „Чукару Пеки“ код Бора. Истовремено, рудници Велики Кривељ, Јама и Мајданпек постојали су и били у експлоатацији и пре доласка компаније Зиђин.
Рударство важно за Бор и источну Србију
Ђедовић Хандановић је подсетила да рударство има велики историјски и привредни значај за Бор и читаву источну Србију.
Према њеним речима, захваљујући производњи у борским рудницима, Србија је постала други највећи произвођач бакра у Европи. У рударској индустрији на истоку земље ангажовано је око 7.000 људи, док су порези, накнаде и остали приходи од пословања рударских компанија држави донели око 1,7 милијарди долара.
Она је навела и да просечна зарада у компанији „Србија Зиђин Копер“ износи око 164.000 динара, што је изнад републичког просека и представља сигуран извор прихода за велики број породица у Бору и околини.
Одлуке морају да буду засноване на анализама
Говорећи о забринутости због могућег утицаја рударства на животну средину, министарка је истакла да се питања заштите вода, земљишта, ваздуха, здравља људи и интереса локалних заједница морају разматрати озбиљно и одговорно.
Она је нагласила да се тврдње о угрожавању подземних и површинских вода, бања и термалних извора не могу представљати као утврђене чињенице без геолошких, хидрогеолошких и других стручних анализа.
Ниједан рудник, како је поручила, не може бити отворен без законом прописаних услова, сагласности, одобрења и дозвола.
– Развој Србије не сме да буде заустављен ширењем неутемељених тврдњи и стварањем панике, већ се о будућности рударства мора разговарати одговорно, уз истовремену заштиту људи, животне средине и интереса локалних заједница – поручила је Ђедовић Хандановић.