У срцу источне Србије, недалеко од Мајданпека, налази се Рајкова пећина – природни бисер који вековима чува тајне прошлости и раскошне украсе природе. По предању, име је добила по хајдуку Рајку Војводи, који је дању био механџија, а ноћу пљачкао турске караване и благо скривао у пећини.
Рајкову пећину, коју због несвакидашње лепоте и обиља пећинских украса називају хомољском лепотицом, открио је крајем XIX века наш познати географ Јован Цвијић. Он је први истражио речни хоризонт, а истраживања су настављена седамдесетих година XX века под руководством др Раденка Лазаревића. За туристе је отворена 1975. године, а данас је део Ђердапског Унеско геопарка.
Ходници пећине дугачки су преко два километра и подељени у речни и суви хоризонт. Туристичка стаза води кроз пространу Концертну и Јежеву дворану, поред Малих и Великих оргуља, „Обешеног хајдука Рајка“ до Дворане када. Иза њих се ређају Жртвеник, Духови, Дворана водопада, Сала стећака, Зимска бајка и Кристална дворана. Свака од ових дворана носи свој јединствени печат и причу, а пећински накит од снежно белог кристалног калцита представља најквалитетнији у Србији.
Жубор Рајкове реке, која протиче кроз пећину, одјекује пећинским просторима и ствара чаробну атмосферу. Посетиоци пролазе поред фигура које подсећају на „Египатску богињу“, „Пужа“ или „Пањ са гљивама“, док их на крају дочека „Кристална шума“ са Треперавим језерцем.
Рајкова пећина није само геолошко и спелеолошко богатство, већ и живи споменик природе, историје и предања. Она је сведочанство снаге природе и маште људи, а њена лепота чини да сваки посетилац понесе успомену која се не заборавља.