Српска православна црква и њени верници данас обележавају празник посвећен Светом апостолу Вартоломеју, једном од дванаесторице Христових апостола, и Светом апостолу Варнави, једном од Седамдесеторице апостола и блиском сараднику апостола Павла.
Према црквеном предању, Свети апостол Вартоломеј, за кога се сматра да је исти као Натанаил из Јеванђеља, проповедао је хришћанство заједно са апостолима Филипом и Јованом Богословом у Малој Азији, Индији и Јерменији. Током своје мисионарске службе, према предању, учинио је бројна чуда, међу којима су исцељење слепог Стахија и кћери јерменског цара.
Мученички је страдао у Јерменији, где је најпре разапет, потом одран, а на крају посечен. Његове мошти су касније преношене из Јерменије на Липарска острва, затим у Беневенто, а потом у Рим, где се и данас поштују као велика светиња. Црквено предање бележи да су се над његовим моштима догађала бројна чудесна исцељења.
Истог дана прославља се и Свети апостол Варнава, родом са Kипра, који је пре обраћења носио име Јосиф. Апостоли су га прозвали Варнава, што значи „Син утехе“, због његове способности да теши и храбри људе. Управо је он, према предању, увео обраћеног Савла, будућег апостола Павла, међу апостоле и заједно са њим ширио Јеванђеље.
Варнава је страдао мученичком смрћу на Kипру, где је и сахрањен са Јеванђељем по Матеју, које је, према предању, својом руком преписао. Његов гроб вековима је био непознат, да би касније био откривен након што се апостол, према црквеном предању, три пута јавио кипарском архиепископу Антиму. Ово откриће имало је велики значај за потврду самосталности Kипарске православне цркве, која је од тада задржала статус аутокефалне цркве.
Празник Светих апостола Вартоломеја и Варнаве подсећа вернике на њихову непоколебљиву веру, мисионарски рад и жртву коју су поднели ширећи хришћанско учење.